ПО ДУХУ ЧАСТИ - АНАЛИЗА ПЕСМЕ БАНОВИЋ СТРАХИЊА

banovic strahinja-v22.03.2015.- Текст др Рада С. Н. Рајића и анализа песме "Бановић Страхиња" је још један допринос појашњењу метафора народне епике безимених, али великих песника.

Ту је и народна митологија одиграла изванредну улогу изражавајући дух, тежње и карактер наше нације. Она је постављала високе стандарде које су могли само ретки и часни људи да следе као изузетни појединци великих дела достојни. Митологија својим ликовима и представама ипак није била таква да се потпуно одвајала од реалности живота. Држала је потребне везе са њим ради очувања и подстицања на борбу по духу народних предања и идеала.

Та животна снага и борба кроз низ ликова, догађаја или околности и бројних поучних примера дата је у епским песмама остављајући упечатљиве и разноврсне личне а преко њих и колективне карактере ради опредељења за народна просуђивања, понашања и угледе по духу предања. У овим песмама су депоноване изузетне мудросне поруке које ваља разумети и у складу са њима имати чисте мисли и истините речи, поштен карактер и добра, односно часна дела. Бројни ликови епских песама обликовани пре свега у моралном, односно карактерном, али и националном и родољубивом смислу, било да су историјске, измишљене или митолошке личности - заслужују њихово разумевање. По том основу можемо објашњавати и личности песме Бановић Страхиња.

У тој песми стално ми је ту нешто било чудно и нејасно, па и сумњиво. Међутим, бројне анализе лика Бановић Страхиње које налазимо у литератури, оправдавале су његов карактер и величину духа праштања издижући те вредности као животно најважније и најчовечније, на рачун „превазиђених“ и анахроних епских, витешких и ратничких. Поштујући наравно и такве анализе које у основи проносе духовне вредности хришћанске вере љубави и праштања, ваљало би ову песму анализирати и са аспекта части, тим пре што неписани закони части као обичајни закони код свих народа света и њиховог културно историјског развоја, функционишу у око 80% своје садржине до данашњих дана. Уосталом, сви се при заклињањау и позивају на част (не на љубав, поштење или достојанство на пример), јер је у том појму за разлику од свих других, обухваћено оно што је највредније, најправедније, најчеститије, најодговорније и најпоузданије а посвећено њеном циљу  и идеји.

Како се о части поприлично мало зна, онда као незаобилазна основа морају послужити њени неписани закони који се могу једноставно навести кроз следеће садржаје: Част мора да има  високу моралну вредност. Она је правдољубива и истинољубива.  Важнија је од живота. Некористољубива је и захтева бесплатне жртве. Она је жесток противник злочина, лажи, неправде и егоизма. Мора се чувати, штитити и бранити. Част и бешчашће живе дуго и протежу се на потомство. (По народним веровањима, бешчашће прати потомство до деветог колена.) Најпотпуније се испољава у одбрани идеала којем је посвећена и једино се покорава његовим интересима. Част захтева извршење своје дужности и верност датој заклетви. Захтева активност, храброст, јунаштво и пожртвовање. Част инсистира и захтева лојалност. Она захтева и поштује посебан однос према жени. (Физички је штити у свим условима; на моралне грешке је опомиње и осуђује, али јој прељубе неопрашта.) Захтева поштовање својих симбола и знамења. Част намеће и захтева строго кажњавање прекршаја закона-кодекса части. Издаја као и силовање увек се кажњавају смрћу. Примењује освету за злочин да би правду и опште добро посветила. Захтева да се починилац зла казни, ако не већом, оно бар истом мером нанесеног бола. Прате је одговарајуће понашање, поступци и говор. Њене вредности може да оцени онај који је виши или раван по рангу. Она има и своје ћуди као што су: частохлепље,  охолост,  гордост,  таштина,  увредљивост, осветољубивост и издизање својих изнад  важећих писаних закона.

У вези са чашћу и њеном идеалу важна је следећа напомена. Када се одреди идеал, односно главни циљ, онда он преко моралности тражи најпоузданију заштиту која по свом бићу, духу и моћи најбоље обезбеђује част. На том захтеву част се јавља као најјача и највернија снага потчињена његовим интересима. Ти идеали, односно главни циљеви могу бити различити на пример: светла будућност, демократија, социјализам, фашизам, комунизам, нови светски поредак, итд. На задатом идеалу друштво се преко државних мера и поступака тако васпитава и учи да би преко моралности штитило дотичне циљеве и интересе одговарајућом борбом, па и истребљењем свих оних који те циљеве ремете или спречавају.

 

Након овог увода, ако кроз призме неписаних закона части анализирамо наведену песму онда њена тумачења имају следећа објашњења. У песми доминирају три лика: Бановић Страхиња,  његова жена Анђелија и Влах Алија, а потом и Југовића породица.

Поставља се питање презимена и имена главне личноси песме. У презимену је основа БАН. Због чега је баш БАН, а не КНЕЗ, ВОЈВОДА, КРАЉ или ДЕСПОТ.  Дакле, зашто није по презимену на пример Кнежевић, Војводић, Краљевић или Деспотовић, већ Бановић. Наравно да ова основа није случајна, а узета је због тога што припада западној врсти племићке титуле, попут барона, маркиза и сл. Узет је појам БАН јер нам је некако ближи од друга два. Очигледна је намера народне поруке да је БАНОВић већ једним делом обухваћен западним БАНОВим, односно католичким духом, стим да онај завршетак презимена са „ић“ указује да је још Србин, односно да се очувао колико толико православни национални идентитет и осећај. Уколико  схватамо да је мало слово нашег писма „ћ“ најважније слово јер једино оно симболично личи на нашу цркву (улаз са Запада, олтар на Истоку, са крстом изнад као симболом хришћанске вере са једне али и универзални симбол части са друге стране) те да се кроз ово слово, односно карактеристичан завршетак презимена на „ић“ исказује лична и породична, али и национална и православна част; променом писма у латинично (где ново споменуто слово нема наведену симболику), све претходно губи верни смисао части. Узев у целини, овде се кроз Бановића провлачи потенцијални конвертит окренут интересима запада, односно католичанства. Са друге стране, у лику Бановић Страхиње уопште се не осећа нити и било ком моменту доминира увишени отаџбински, родољубиви и заветни косовски идеал.

Он није ни учесник Косовске битке иако се догађај дешава у њено време. Басновић је у њој кобајаги али у неким чудним околностима. Коначно, њега уопште нема уз Кнеза Лазара или Обилића на пример, нити се ови у песми спомињу, што опет није случајно. То што се у песми не спомиње Кнез Лазар, потврђује уверење да узвишене вредности Косовског завета Бановићу  нису битне. Његов карактер је окренут у другом правцу, дакле не националном, отаџбинском, часном, заветном и видовданском, већ неком личном уверењу и другом смислу живота. То што опрашта жени свесну прељубу, и са њом наставља неки живот, по законима брачне и личне части, код свих мушкараца од части изазива сажаљење. Тако му се срозава углед у њиховој средини, без обзира на раније вредности и поштовање.

У његовом имену доминира појам СТРАХ. Зашто и откуд овај појам? И име је плански одабрано. Може се тумачити у смислу да други од њега страхују због казне за грех који су починили или имају намеру да га чине.  Али се може тумачити да и он лично због нечег страхује, што је вероватније. Међутим, треба имати у виду, да од њега не страхује ни Влах Алија, нити Југовићи, а ни жена којој је грех опростио. Његов страх је оправдан јер има жену која ће га опет преварити, која са њим и не мисли да има пород. Страх га је од неизвесне будућности како брачне, тако наследне, родбинске и другарске, па  националне. Иако се у овој песми његово име и презиме јавља у две варијанте: прва Бановић Страхиња и друга Страхињићу Бане, у суштини претходног објашњења се ништа не мења. То само потврђује непроменљивост народне поруке и мудрости која је дата кроз појмове „бан“ и „страх“, односно конкретно ову личност.

„Верна љуба“ Бановић Стархиње, Анђелија је посебна прича. Наиме, уколико би поставили питање: Која је то женска особа која је по бешчашћу доминира у нашем епском женском свету? онда од Анђелије нема јачег примера. Насупрот њој је Јелица Војводе Пријезде, као идеал народног пиједестала и српског канона „верне љубе“.  Иако се њој нуде живот и благостање на избор, она се веома јасно опредељује за част њену, част породице и куће - част свога војводе. Са њим скаче у Мораву освештавајући ову реку брачном чашћу достојне највишег националног, породичног и личног поштовања. И планина је добила по њој име.

Име Анђелија, вреди анализирати кроз два појма: АНЂЕЛА и ЛИЈЕ. Иако је име  Анђелија у српском родослову наведено, оно је одабрано циљно да укаже на лик и карактер ове жене у целовитој поруци песме. У песми није узето име АНЂА или АНЂЕЛКА (које у хришћанском духу подразумева идеалну супругу по народном поштовању, одговорности и осећању „верне љубе“), већ АнђеЛија. Поента је у овом другом делу имена који се везује за ЛИЈУ као животињу, препредену, лукаву, дволичну и никад поправљиву. Дакле, кроз њено име јасно се види њена брачна неверност, прељуба и непоправљивост. О њеној личној, полној или брачној части нема ни говора. Она је изневерила Анђелско, најлепше хришћанско у себи, односно изневерила „верну љубу“ по канону српског народа, те је у том смислу тотално разочарење по духу вере, женских породичних обавеза, обичаја и светиње брака. Имајући у виду да је огњиште култно место домаћице односно жене, те да је она носилац унутрашње части куће обзиром да је њу по старом обичају преко прага унео супруг да би она по обиласку три пута око огњишта исто пољубила, односно тим чином прихватила и мужевљеву крсну славу; њена издаја брачне части је појачано срамоћењем крсне славе породице Бановић.

Поред тога, Анђелијино стављање на страну Влах Алије где бранећи њега удара свог мужа, јасно потврђује одбојност према Бановић Страхињи којег она у суштини уопште и не воли, и не цени. Према Влах Алији осећа чак и љубав са страшћу те му је и телом наклоњена спавајући са њим. Иако је на силу одведена, за кратко време без опирања ипак Влах Алију прихвата свим срцем. Она је страсно спавала са њим па се оправдано могу поставити питања: Чије ће дете она да роди? Како ће да га васпитава? Чему ће да тежи? И од ове могућности страхује Бановић Страхиња.

 

Влах Алија је јасан представник превереног Србина исламске вере. Он је насилник, пљачкаш и нови поробљивач, односно конвертит у служби друге вере и државе у коју јој је ангажован за непријатељске, али и своје егоистичне и издајничке интересе. На том пољу кроз насиље и пљачке, он пали и роби српска домаћинства. На жалост и бруку, њему се приклања и верно да му служи Анђелија Бановић Страхиње.

 

Време Косовске битке је овде дато не у директном смислу физичког присуства у боју на Косову, већ се кроз спој са тим временом даје смисао у песми према моралним вредностима косовског завета са једне, и моралним опредељењима сваког појединачног учесника по својим карактерима и мотивима, са друге стране.

Кад је у питању Југовића породица, онда кроз њих проговара недвосмислен став да је част супруге неприкосновена, те да се српски канон „верне љубе“ ниуком случају не сме прекршити, већ се на њему и по цену живота мора истрајати. Очит пример је Јелица војводе Пријезде. Овде треба напоменути да је по песми Анђелија сестра браће Југовића, односно и сестра кнегиње Милице обзиром да је Југ-Богдан отац њих обеју. Грех прељубе кћери и сестре Анђелије има далеко теже последице по све њих јер их је као примерну и угледну српску породицу, породично обрукала и издала, те као таква заслужује најтежу казну коју захтевају њена браћа. Овакве издаје женске, брачне, породичне и националне части, односно издају светиње породичног огњишта, част не опрашта.

Иако се у песми браћа Југовићи у одређеном смислу негативно приказују кроз неке њихове „бандоглаве“ и принципијелне а превазиђене и анахроне епско јуначке „витешке“ ставове, сводећи их успут на кукавице јер се нису показали у Косовском боју, они су у ствари „народне судије“ које износе и бране каноне части „верне љубе“, а за наук свим нашим поколењима и женском роду. Овде ваља обратити пажњу на следећу констатацију: Обзиром да су они у животу, а познато је да су заједно са оцем Југ-Богданом јуначки погинули у Косовском боју, то значи да још није ни био Косовски бој, те да у њему и није учестовао Бановић Страхиња чиме се он пред њима хвалио. Са друге стране, у косовском завету постоје матрице односно морални узори и обрасци за углед и подражавање дати на пример кроз Југовића породицу (од Мајке Југовића, преко Југ-Богдана до Бошка и остале браће Југовића), потом кнеза Лазара и кнегињу Милицу, Обилића и његове побратиме, те војску у целини итд. Бановић Страхиња по духу части косовског завета утемељење и помен нема. Његов лик са Анђелијом и Влах Алијом, су у контексту друге природе, поруке, поуке и историјског наука.

 

Дакле, ако ову епску песму анализирамо кроз вредности етике, морала и духа славе и части како их осећа и доживљава наш народ, онда се оваква објашњења могу сматрати аргументованим, уверљивим и поучним. Међутим, ако не желимо да по било ком основу сагледавамо издаје брака, вере и нације односно конвертитства било у његовој најави или већ постојаности и агресивности, већ тумачења заснивамо на неким вредностима слободарско-грађанског, космополитског или анационалног духа где су непожељне традиционалне, епске, етичке и моралне вредности по духу предања и завета, онда имамо један површнији осврт и суд у односу што је народна мудрост као поуку и наук депоновала у ову песму. Такође, уколико на пример Анђелију схватамо у савременим појмовима за супругу, односно жену да је она „партнерка“, а  Бановић Страхиња као њен „партнер“ (све у духу демократије и слобода распојасаног типа) па таква опредељења афирмишемо, онда се ликови оваквих супружника могу тумачити и на друге начине.

 Коначно, ставимо ли наша мишљења, оцене или уверења о кључним личностима ове епске песме на теразије Косовског завета и Лазареве клетве, односно славе и части Отаџбине и Српства, тада можемо добити јасније и неприкосновене судове - свидело нам се то или не.

 

22.03.2015. год. (7523. лета)

Др Раде С.Н. Рајић

063049
Данас
Јуче
Ова недеља
Прошла недеља
Овај месец
Прошли месец
Сви
66
343
626
60600
7841
11704
63049
Ваш IP: 23.20.129.162
У Србији је 22.11.2017 03:41
Счетчик joomla