Хероји са Чегра: Стеван Синђелић

 

170px-Sinđelić at Čegar HillНиш, 31.05.2013.- На данашњи дан 1809. године погинуо је српски национални јунак Стеван Синђелић, ресавски војвода, испаливши из кубуре хитац у складиште муниције у шанцу на узвишењу Чегар код Ниша, у јеку борбе с бројно надмоћним Турцима у Првом српском устанку. Експлозија је дигла шанац у ваздух, усмртивши и браниоце и 6.000 Турака који су упали у утврђење. После ове погибије нишки паша наредио је да се све српске главе одсеку и однесу у Ниш, где је од одсечених глава браниоца сазидана тзв. Ћеле-кула. Данас овај сабласни споменик јединствен по варварском уму његових градитеља, представља спомен историје. Алфонс де Ламартин француски путописац је записао 1833. при посети Ћеле кули:

„Нек Срби сачувају овај споменик! Он ће научити њихову децу колико вреди независност једног народа, показујући им по какву су је цену платили њихови очеви.“ Подвиг ресавског војводе био је узор потоњим генерацијама српских војника и официра, који су често у безизлазним ситуацијама, вишеструко бројно слабији чинили слично, жртвујући своје животе, али и наносећи губитке освајачима celekula(мајор Тепић 1991.).

Стеван Синђелић је пре устанка служио код чувеног ресавског кнеза Петра, кога су дахије пред почетак устанка посекле. Још пре него што ће подићи устанак, Карађорђе је прелазио преко Велике Мораве и састајао се са Синђелићем и договарао се о почетку устанка, па је Синђелић почео да прикупља народ ресавског краја за устанак против османске власти. Фебруара 1804. у Орашцу, народне старешине које су преживеле сечу кнезова, окупљају се тајно и договарају отпочињање Првог српског устанка под вођством Карађорђа и тиме почиње најуспелија побуна сељака у свету која ће трајати 10 година.Чим је објављен устанак у Орашцу, Карађорђе је о томе обавестио Стевана Синђелића, који је одмах побунио целу Ресаву. Османлије, који су били у Ћуприји, чим су чули за устанак Срба крећу против устаника. Стеван Синђелић је то на време сазнао, па их је спремно дочекао на Јасењару, између Свилајнца и Ћуприје и потукао до ногу. То је било његово прво бојевање и први ратни успех.

После тога, Синђелић је учествовао у боју на Иванковцу са Миленком Стојковићем и Петром Добрњцем, где су сви скупа победили Хафис-пашу, кад им је Карађорђе дошао у помоћ. У боју на Иванковцу, Стеван Синђелић се показао као добар и способан војсковођа, па га је Карађорђе поставио за ресавског војводу.

orasacНакон боја на Иванковцу, Стеван Синђелић је са Добрњцем ратовао по моравској долини и освојио: Ћуприју, Параћин и Ражањ, до Делиграда. Ту су ископали и утврдили велике и јаке шанчеве у којима су дочекали нишког Хуршид-пашу са многобројном војском, у исто време када је био бој на Мишару (1806. године). После 1807. и кратког предаха, дошла је за српске устанике судбоносна 1809. година.

 

Битка на Чегру

Код Каменице, села надомак Ниша, Срби су имали 6 шанчева. У првом шанцу (на брду Чегар) је био војвода Стеван Синђелић са својих 3.000 Ресаваца. Кад су Османлије сазнали да су се двојица војвода, Хајдук Вељко и Петар cegar3Добрњац повукли под борбом, и да су услед тога Срби ослабили, кренули су јаком војском на српске положаје на Чегру. Бој је почео у јутарњим часовима 19. маја 1809. (31. маја по новом календару). Османлије су јуришали четири пута, али су их Синђелићеви јунаци одбили. Напослетку, преко оних који су изгинули и испунили ровове око шанца, Османлије су на јуриш ушли у шанац. Борба пушкама, претворила се у борбу кундацима, ножевима, и голим рукама. Османлије су стално добијале појачање, док је Синђелић на крају остао сам.

И сам исцрпљен и рањен,када је видео да не може Турке истерати из шанца и да је већина Срба изгинуло, а да не би пао жив у османске руке, опалио је из своје кубуре у пуну бурад барута и тако је завршио бој. Том приликом погинуло је 6.000 Османлија и сви преостали Срби.

237704
Данас
Јуче
Ова недеља
Прошла недеља
Овај месец
Прошли месец
Сви
133
193
1227
235245
3102
6771
237704
Ваш IP: 34.238.194.166
У Србији је 18.08.2019 11:21
Счетчик joomla