18. година „Бљеска“

 

bljesak-201.05.2013.- Данас се навршава 18 година од почетка хрватске агресије на заштићену зону УН у Западној Славонији под контролом снага вРСК, познатије под називом „Бљесак". Исту су спровеле хрватске војне, паравојне и полицијске снаге 1. маја 1995. године под руководством Фрање Туђмана, са намером етничког чишћења простора Западне Славоније. За само 36 сати протерано је око 15.000 Срба, 283 их је убијено или нестало, међу којима 57 жена и 9 деце. „Патриотски фронт“ ће овај трагичан датум обележети присуством парастосима , паљењем свећа и полагањем венаца жртвама 1990-1999.године. У Хрватској се овај дан обележава као празник када је „ослобођена“ Западна Славонија.

 

 

Ток операције

bljesak-5"Операција Бљесак“ почела је у 05:00 часова 1. маја 1995. године, артиљеријским нападима на српске положаје од Пакраца до Јасеновца, са западне стране и од Доњих Богићеваца преко Медара до Пакраца са источне стране ЗС. Око 16.000 припадника хрватских снага напало је из више праваца мање од 4.000 припадника тадашње Војске Републике Српске Крајине 1. маја у 05.30 сати, а становништво је затечено на спавању.Око шест часова, хрватски оклопни одред ушао је у „тампон“ зону, коју је у региону Пакраца требало да штите припадници јорданских „плавих шлемова“.

Изненадним ударом пресечене су комуникације према градовима Пакрац и Окучани с околином, а у окружењу хрватских снага нашло се преко 6.000 Срба, што значи да је нападача било више него становника у овој области, а однос броја војника четири према један.

Команда „Унпрофора“ потврдила је да је добила обавештење о почетку напада на Западну Славонију, у којем нису „наведени разлози“. Након почетка операције, јордански „плави шлемови“ су се повукли у своје базе, из којих су посматрали страдање људи које су били обавезни да заштите.

Хрватско Министарство унутрашњих послова саопштило је да је напад на Републику Српску Крајину само "полицијска операција" којом се "жели осигурати безбједност путника на дијелу ауто-пута од Загреба до Липовца", приписавши јој "локални карактер".

У избегличкој колони Срба, који су се спашавали пред хрватском војском и полицијом на путу према Републици Српској зверски су убијена или нестала 283 лица, међу којима је 57 жена и деветоро деце. Српски збег био је гађан авионским бомбама и топовским пројектилима, а хрватски агресор дејствовао је и по територију Републике Српске. Крајишки Срби су 2. и 3. маја као одговор на „Бљесак“ бомбардовали Загреб, при чему је шесторо људи погинуло и 176 рањено. За бомбардовање Загреба након „Бљеска“ у Хашком трибуналу осуђен је тадашњи председник Републике Српске Крајине Милан Мартић на 35 година затвора. У самом сукобу ХВ и остале снаге агресора су имале 42 погинула и 162 рањена припадника. Савет безбедности УН је изгласао Резолуцију којим је акција осуђена и затражен моментални прекид прогона становништва и обустављање операције, али није имао значајнијих последица по Хрватску.

Заробљено је око 1450 припадника Војске РСК, од којих је већи број процесуиран и осуђен на вишегодишње казне затвора.

Већина од око 70.000 Срба напустила је своја огњишта и избегла у Републику Српску и тадашњу Савезну Републику Југославију, одакле се, према подацима УНХЦР-а,вратио незнатан број у односу на број избеглих, и то углавном старијих људи.

 

Ратни злочини и етничко чишћење 

ekshumacija527Приликом акције,читава насеља су систематски уништавана, имовина Срба паљена и пљачкана, а хрватски тенкови су газили заостале избегле и немоћне старије људе. Документационо-информативни центар "Веритас" наводи податак да се за протеклих десет година на своја огњишта у западној Славонији вратило између 1.200 и 1.500 прогнаних Срба. У јулу 2010. на месном гробљу у селу Медари у близини Нове Градишке у западној Славонији, ексхумирано је 28 тела, међу њима и деце, из заједничке гробнице настале током акције Бљесак. У мају 2011. ексхумирано је 48 Срба убијених и тој акцији на месном гробљу у селу Врбољани, а годину дана касније у општини Новска још 28 тела.

Документационо-информативни центар Веритас је саопштио, у новембру 2011, да је у Загребу идентификовано 14 посмртних остатака Срба који су погинули у акцији хрватске војске и полиције "Бљесак".

Комисија за нестала лица Владе Србије је саопштила да су на гробљима у Мердарима, Окучанима и Врбовљанима до сада ексхумирани посмртни остаци 110 жртава те војно-полицијске акције.

 „Нико није крив“

 Због ратних злочина почињених у акцији „Бљесак“ и „Олуја“ Трибунал за ратне злочине у Хагу припремао је оптужницу против тадашњег председника Хрватске Фрање Туђмана , али његовом смрћу 1999. истрага је обустављена. У априлу 2001. хашки истражитељи саслушали су бившег начелника ГС Хрватске војске Петра Стипетића, али је он након спроведене истраге ослобођен сумњи за злочине почињене током акција „Медачки џеп“, „Бљесак“ и „Олуја“.

Хашки истражитељи су, такође, саслушали више осумњичених хрватских официра, али против њих никада нису подигнуте оптужнице.

У јулу 2005. Тужилаштво је примило пријаву против генерала Младена Круљца, због ратног злочина у западној Славонији у време операције „Бљесак“. Та пријава прослеђена је и надлежном тужилаштву у Славонском Броду, али против њега никада није подигнута оптужница.

Месец дана касније, поводом 10. годишњице акције „Олуја“, којом су хрватске снаге повратиле контролу над Книнском крајином, тадашњи председник Хрватске Стјепан Месић унапредио је Круљца у чин генерал-пуковника.

oluja-115. априла 2011. исти суд је прогласио кривим и осудио на казне затвора генерале Хрватске војске Анту Готовину на 24 и Младена Маркача на 18 година затвора. Осуђени су за суделовање у удруженом злочиначком подухвату којег је предводио Фрањо Туђман, а чији је циљ био да током и након операција „Олуја“ и „Бљесак“ присилно и трајно уклоне српско становништво из Крајине. Оптужени су и проглашени кривим за кривична дела „прогона, депортације, пљачке, разарања, убиства, нечовечна дела и окрутно поступање“, а ослобођени одговорности за „присилно премештање становништва“ . У поступку жалбе на првостепену пресуду, обојица су ослобођени и враћени у Хрватску. Тужилаштво за ратне злочине Србије отворило је преткривични поступак за кривично дело ратног злочина против цивилног становништва почињеног над 10 мештана у селу Мердаре, али је и овај предмет још у "фази прикупљања информација".

У Хрватској се данас 1. мај обележава као празник кад је „ослобођена“ Западна Славонија.

247961
Данас
Јуче
Ова недеља
Прошла недеља
Овај месец
Прошли месец
Сви
159
497
3259
242588
6894
6465
247961
Ваш IP: 18.204.2.53
У Србији је 23.09.2019 19:57
Счетчик joomla