Почаст херојима са Кајмакчалана

kajmakcalan1Битољ, 16.09.2016- Полагањем венаца на спомен костурницу и одржавањем парастоса у капели на врху планине Ниџа, обележено је 100 година од првог пробоја Солунског фронта и чувене битке на Кајмакчалану. Комеморацији је присуствовала делегација Републике Србије на челу са председником  Томиславом Николићем.Пошту погинулим војницима у освајању Кајмакчалана 1916. одали су и представници Војске и Министартва одбране Србије, председник РС Милорад Додик, потомци солунских ратника и представници Македоније и Грчке. Помен је служио владика СПЦ Арсеније. 
У свом обраћању, председник Николић је навео и да је Српска војска само на врху планине Ниџе за само 24 дана изгубила чак 4.438 официра и војника. Захваљујући овој победи, 19. новембра заузела је Битољ, што је имало значај ослобађања првог грумена Отаџбине. То је и трајно ослабило бугарску војску, која је на овој планини забележила један од највећих пораза. - Ове повесне чињенице блистави су допринос Србије светској историји и победа која нас усправља у поносу и части. Са поруком да је слобода наша kajmakcalтрајна чежња овде на њеној капији стојимо захвални у име стотину генерација у Србији чије постојање су наши преци изборили својим животом - рекао је Николић.
У костурницу недалеко од препознатљиве капеле, похрањене су кости ратника, међу којима је највише војника Дринске дивизије. На падинама планине Ниџе и данас су видљиви остаци ровова и кратера насталих ударима граната. На овим висовима 1916. године погинуо је и чувени командант српских добровољаца Војин Поповић - Војвода Вук. Импресиониран жртвом Срба и борбом за ослобођење земље Арчибалд Рајс је затражио да се после смрти његово срце похрани у урну у капели на Кајмакчалану, где и данас стоји. 

Иначе, пад Кајмакчалана срушио је морал бугарске војске, а Немце је убедио да се средишњи део Солунског фронта налази у кризи. Према српским наводима, око 65000 бугарских војника избачено је из строја, а 7700 војника је заробљено.

 

ОБНОВА ГРОБАЉА
 
НАПОРИМА Министарства за рад и Републичког завода за заштиту споменика културе ове године обновљене су капела и костурница на Кајмакчалану. У договору са македонским властима урађени су конзерваторско-рестаураторски радови, којима су руководили архитекта Алекса Цигановић и историчар Ненад Лајбеншпрегер. Недалеко од капеле подигнут је громобран, а обновљена је урна у којој је почивало срце Арчибалда Рајса. У плану је да се на овом месту уреди и спомен-дом, који ће служити као објекат за прихват ходочасника. 
Кајмакчалански комплекс налази се тик уз граничну линију Македоније и Грчке и сви радови који се на овом месту изводе договарају се са представницима ове две државе. Грчке власти изузетно поштују тековине Србије из Великог рата и до сада су увек излазиле у сусрет молбама Београда.
Предвиђено је додатно извођење радова на корекцији звоника капеле св. Илије, на крову капеле, огради и костурници, уз адаптацију једног објекта који би се користио као планинарски дом и кутак за посетиоце.
Иначе, стање путева којима се прилази овом споменику је лоше, нарочито са македонске стране. Пут је практично опасан и неупотребљив, тако да се махом користи прилаз са грчке стране међе.
Иза линије некадашњег Солунског фронта посебно у долини реке Црне, Мариова и Селечке планине, "на путу наде и смрти", остале су 72 локације војничких гробаља. У подножју Ниџе планине део тих меморијала је још увек запуштен и неоткривен у корову и шикари.
 
На српском војничком гробљу у Битољу са костурницом почивају земни остаци више од 4.600 српских ратника из Првог балканског и Великог рата.
063068
Данас
Јуче
Ова недеља
Прошла недеља
Овај месец
Прошли месец
Сви
85
343
645
60600
7860
11704
63068
Ваш IP: 23.20.129.162
У Србији је 22.11.2017 03:44
Счетчик joomla