Годишњица ослобођења Вуковара

политика18.11.2015.- На данашњи дан пре 24 године, здружене снаге Оружаних снага СФРЈ су деблокирале и ослободиле од хрватских паравојних јединица, западносремски град Вуковар. Преко 4.500 припадника хрватске паравојске је град држало под контролом, више од три месеца, а за то време је у терору страдало више стотина Срба и других нехрвата, цивила, противника усташке идеологије. У операцији ослобађања, погинуло је 1315 наших војника, више десетина се воде као нестали, а 1800-2000 људи је рањено.

За све ове године, држава Србија званично није положила, ни један једини венац у знак сећања на огромне жртве. Зато ће данас, припадници некадашњих легалних ОС СФРЈ, учесници борбе за Вуковар, Вуковарчани, родбина погинулих и други грађани, парастосом за жртве одати почаст пострадалима и подсетити се на дане жртве, али и херојства, одбране части и голог живота једног народа. Главни одбор “Патриотског фронта” запалиће свеће у Цркви Св. Јована Крститеља у Бачкој Паланци.

 

 

 

 

Операција „Вуковар“ 1991.


Атмосфера страха створена 1990. године, кулминирала је отвореним наоружавањем хрватских паравојних формација и њиховим пребацивањем у Вуковар и околину. Припадници МУП-а и наоружаних цивила формирали су пунктове, заустављали Србе и друге нехрвате , малтретирали и хапсили. У пролеће 1991. већина српских села је одговорила постављањем барикада на улазу у своја места очекујући помоћ државних органа и верујући да ће ЈНА испунити своја уставна овлаштења, разоружати хрватску паравојску и обезбедити мир. Међутим, таква наређења нису стигла, ЈНА је имала незнатне снаге у вуковарској касарни, а насилништво се настављало. У ноћи 1/2. маја припадници МУП-а Хрватске упали су без најаве, наоружани у Борово село у жељи да скину окачену српску заставу са јарбола. Истом приликом су два полицајца задржана од локалне страже и спроведена у зграду МЗ. Следећег дана јединице МУП-а РХ из Винковаца и Осијека су извршиле класичан војни напад на село, где је у размени ватре погинуло 12 хрватских полицајаца и један припадник српске ТО. Ангажовањем јединице ЈНА из Осијека, сукоб је прекинут, али је ово био сигуран знак да ће се ситуација неминовно погоршати. У условима сталног раста напетости, 9. маја 1991. Председништво СФРЈ доноси одлуку о разоружању свих паравојних формација са почетком примене од 22. маја. То наређење се никада није спровело.Наредних месеци хрватске паравојне формације су блокирале сваки улазак и излазак из Вуковара, своје жене и децу су организовано евакуисали углавном у приморске градове, а Срби су почели разним каналима да напуштају град. До краја августа месеца, број становника је пао на 15.000. Сваке ноћи би неки од локала или станова локалних Срба био миниран или би се вршила привођења на „информативне“ разговоре, са којих се није вратило више од 70 житеља српске националности. Омања јединица ЈНА, стационирана у касарни у граду и сама је постала мета напада наоружаних цивила. Командант, мајор хрватске националности, убрзо је дезертирао на страну ЗНГ. Искључени су сви доводи струје и воде, а војници, старешине и део породица су остали и без залиха хране. Део града са већинским српским становништвом „Петрова гора“, се самоорганизовао и почео обезбеђивати своје насеље. Сукоби су се интензивирали, а политичка одлука разједињеног председништва СФРЈ о деблокади града и касарне, још није била реализована. За исто време хрватска паравојска се устројила и заузела положаје, укључујући и опкољавање и блокаду касарне. Снаге локалних наоружаних цивила су сврстане у састав МУП-а и ојачане пристиглим саставима из Вараждина, Жупање, Винковаца и Бјеловара, као и тзв. 4. бојном III "А" бригаде ЗНГ-а, те припадницима добровољаца ХОС-а (укупно преко 2.500 људи у самом граду, а у околини 6.700). Од технике располагали су са 26 тенкова и ОТ, 84 артиљеријска оруђа, једним ВБР и 68 минобацача. Дана 25. септембра 1991. године, од припадника наоружаних цивила у Вуковару оформљена је 204. бригада ХВ (у службеним документима ХВ-а води се као 124. бригада Хрватске војске). Здружену команду вршили су бивши пуковник ЈНА Миле Дедаковић- Јастреб, капетан Борковић Бранко и локални челник ХДЗ Благо Задро. Извршили су тактички размештај снага, минирање свих прилазних путева и саобраћајница, формирали снајперска одељења и пупротивоклопне положаје. Положај града, тзв. атомска склоништа, које је свака кућа у граду према прописима о изградњи објеката имала, пружали су релативно добре услове за дуготрајну одбрану.

Средином августа 1991. снаге ЈНА су извршиле опкољавање града и започеле су борбе за деблокаду и ослобођење. Ангажоване су биле јединице 1. Армије ранга два корпуса (1. Пролетерска гардијска дивизија, 36, 51, 453. мбр., јединице 12. Корпуса и снаге РВ ПВО.) Током септембра у борбе се уводе 252. окбр. и 2. пгмбр. (19. септембра), а затим и 3. пгмбр. Од 29. септембра укључена је и 211. оклопна бригада из Ниша, а потом и Гардијска мтбр. са својим оклопним батаљоном. Формиране су две оперативне групе-„Југ“ и „Север“и извршено прегруписавање. Поред резервног и активног састава, у операцији ослобађања града учествовале су и бројне јединице добровољаца. 14. септембра деблокирана је касарна и спојене снаге са ТО „Петрова гора“ у самом граду. Иако изразито војно супериорна, ЈНА због многих објективних, али више субјективних разлога није успела, да једноставно и брзо изврши задатак. Оклопно-механизоване јединице су углавном ненаменски употребљаване, противно свим утврђеним начелима – за демонстрацију силе или као главне снаге у нападима. Најсавременија средства у том периоду тенкови М-84/А и борбена возила пешадије М-80А – дата су резервном саставу који није био у довољној мери оспособљен за руковање великим бројем електронских и осталих сложених уређаја у тенковима и БВП. Последице тога биле су: велики број кварова, неадекватно техничко одржавање из домена посаде, губитак знатног броја индивидуалних комплета за основно одржавање са борбених возила. Изузетно скупа средства избацивана су из борбе због непрофесионалног односа према техници, неоспособљености посада и ненаменске употребе ОМЈ. Изостала су дејства „оклоп на оклоп“. У већини случајева тенкови су коришћени као непокретне ватрене тачке на линијама додира са противником. Неприпремљеност и неоспособљеност посада резервног састава за борбу у градским срединама без класиччног фронта и ван начелне употребе ОМЈ – проузроковале су значајне губитке тенкова и транспортера од противника који је био опремљен средствима за блиску противоклопну борбу и другим минско-експлозивним средствима (као у случају на Трпињској цести у Борову насељу). Такође, изразити недостатак пешадије, необученост за уличне борбе и тзв.“двојно“командовање били су узрок спорог напредовања и релативно великих губитака. Политичка нестабилност у самој Србији узроковала је и лош одзив на мобилизацију резервног састава. Дезертерства и проценти испод 50% одзива били су кључан фактор да се команда одлучи на масовну употребу артиљерије. Ова одлука је имала за циљ истиснути непријатеља, онеспособити га за даљу борбу и нанети му значајне губитке. Међутим, добро утврђена склоништа и боравак највећег дела хрватске паравојске у подрумима и другим утврђеним заклонима, свела је ефекат на минимум и изазвала несразмерно материјално разарање. До краја операција, 90% свих објеката у граду је било уништено или значајно оштећено.

vukovar1991NEW 0 0 468X10000Конкретни помаци и значајни ефекти у напредовању остварени су тек почетком новембра, ангажовањем пре свега снага 1. гмбр. и добровољаца, уз подршку неколико специјалних антитерористичких састава. Кроз уличне борбе, кућа по кућу продирало се према самом центру града. Хрватске снаге су се повлачиле услед снажног притиска, уз велике губитке, исцрпљене и са све мање материјално-техничких средстава. Обећана помоћ у опреми и муницији из Загреба никада није стигла. Политички врх Хрватске уз савете „међународних пријатеља“ жртвовао је своје „бранитеље“. Вуковар је требао постати симбол отпора и борбе за „хрватску независност“, што је практично у политичком смислу и остварено. Иако је команда ЈНА плански оставила коридор за евентуално извлачење непријатељских снага у жељи, да се сукоб оконча раније са мање жртава (правац с. Богдановци-с.Нуштар-Винковци), непријатељска паравојска се није извлачила. Положаје су напустили само челни људи, команданти и идеолози ХДЗ. Уз помоћ и договор са представницима ЕЗ (ЕУ) у више наврата дозвољавана је евакуација хрватских рањеника. Уз, до тада незабележене уличне борбе, непријатељ је потиснут и разбијен на две групе 16.новембра, преговори око предаје започели су дан касније, а 18. новембра снаге ЈНА су спојиле своје делове у самом центру. Вуковар је био слободан.

Епилог:

Хрватски сепаратисти су имали око 2.500 погинулих и рањених, а 1.700 их је заробљено или се предало, да би недуго потом међудржавним споразумом били ослобођени.

Снаге ЈНА, територијалци и добровољци (ОС СФРЈ) су имали 1.315 погинулих, неколико десетина несталих и преко 2.000 рањених. Материјална штета никада није процењена. У граду је 18. новембра 1991. затечено нешто више од 2.000 становника, цивила Срба, Хрвата и осталих, који су преживели боравећи више од два месеца у подрумима и склоништима.

Под оптужбом за злочин над цивилним становништвом, оптужени су и осуђени пред Међународним судом у Хагу пук. Миле Мркшић (преминуо 2015.) и мајор Веселин Шљиванчанин (пуштен на слободу, након издржане 2/3 казне), официри ЈНА. Капетан Мирослав Радић- командир чете, по истој оптужници је био суђен, али и ослобођен као невин. Пред домаћим правосуђем оптужено је и осуђено 15 припадника ТО Вуковар на укупно 207 година затвора. 5 је ослобођено због недостатка доказа. И даље се воде предистражне радње хрватског и српског тужилаштва, али искључиво везано за држављане Србије.

Исто правосуђе, као ни хрватско или међународно, до данас није оптужило нити једног хрватског команданта, челника нити припадника паравојске за бројне злочине пре ратних и у току операција. Врховни командант, председник председништва СФРЈ, у то време Стипе Месић, иако евидентно по командној одговорности крив за наведена дела, такође није никада оптуживан, нити позиван на одговорност.

237740
Данас
Јуче
Ова недеља
Прошла недеља
Овај месец
Прошли месец
Сви
169
193
1263
235245
3138
6771
237740
Ваш IP: 34.238.194.166
У Србији је 18.08.2019 11:53
Счетчик joomla