Годишњица пробоја Солунског фронта

solunska fronta15.09.2015- На данашњи дан, пре 97 година у I Светском рату пробијен је тзв. „Солунски фронт“, чиме је задат одсудни ударац Централним силама и убрзо окончан највећи сукоб у историји. Солунски фронт настао је као покушај савезника да помогну Србију у јесен 1915. године против заједничког напада Немачке, Аустро-Угарске и новог савезника Централних сила- Бугарске. 

Такође, отварањем овог фронта, желело се развући непријатељске снаге и растеретити велику концентрацију истих на западном европском ратишту. Овом савезничком Источном армијом (Armee de l'Orient) , командовао је француски генерал Морис Сарај. Помоћ је дошла прекасно и у недовољном броју (две британско-proboj-solunskog-fronta-675x421француске дивизије) да спречи пад Србије и повлачење српске војске и народа у Албанију, а затим Грчку. Фронт је утврђен годину дана касније, након опоравка српских снага и обнове српске државе на територији Грчке. Већ 1916. српска војска је имала своје ватрено крштење на Кајмакчалану када је, после огромних жртава и борбе прса у прса са Бугарима освојила тај врх, планину Ниџа и град Битољ. Али, што због проблема на осталим фронтовима, што због става неких држава, пре свих Енглеза да је Солунски фронт споредно ратиште, а што због неуспешног уласка Румуније
 на страни сила Антанте операције су обустављене.
Озбиљније операције су почеле у јесен solunskifr31917. године. Британска војска поново је напала Турску, а Французи и Срби кренули су на север. Савезничке снаге сада су биле ојачане трупама из Русије, Италије и делом Грчке. Пробој Солунског фронта отпочео је 15. септембра 1918. године, под здруженом командом француског маршала Франша Д'Епереа. Реорганизована српска војска учинила је невероватан подвиг, продирући чак 700 километара у правцу своје земље за само петнаест дана. Срби су нападали са две своје армије и 140.000 војника и старешина. Кључни сукоб одиграо се у бици код Доброг Поља, у којој је фронт пробијен. На заповест краља Александра, српско напредовање настављено је несмањеном жестином.

Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Треба дрско продирати – без починка до крајњих граница могућности људске и коњске снаге. Са непоколебивом вољом и надом у бога – јунаци, напред у отаџбину”- гласила је наредба Врховне српске команде.

Бугарска се убрзо предала, а немачка војска покушала да се организује новим појачањима. У борбама код Ниша, четрдесет седам немачких батаљона није успело да заустави двадесет седам српских. Војвода Петар Бојовић савладао је 11. немачку армију, исту ону која је 1915. године освојила Београд, и 12. октобра ушао у Ниш. Након победа код Параћина и Крушевца, Срби су већ 19. октобра стигли у Београд. Након 1. новембра јединице српске војске прешле су Саву и задале одлучујући ударац окупатору. Аустро-угарска је капитулирала 3. новембра.

226927
Данас
Јуче
Ова недеља
Прошла недеља
Овај месец
Прошли месец
Сви
78
145
223
225424
6719
6430
226927
Ваш IP: 34.228.185.211
У Србији је 25.06.2019 03:52
Счетчик joomla