СМИЉИ АВРАМОВ ИЗ “ОГЊИШТА СРПСКОГ“

огњиштесрбскорајићБеоград, 05.03.2015.- Објављујемо прилог нашег уваженог сарадника, књижевника и члана Удружења, пенз. пуковника др Рада С. Н. Рајића: -Бавећи се око две деценије изучавањем части са етичког, култног, историјског, социлошког, религијског, професионалног и националниг аспекта, поред трилогије о части коју сам написао, сачинио сам један посебан и карактеристичан амбијентални простор под називом Рајића кућа „Огњиште Српско“.

Када сам за његово отварање организовао свечано вече уочи Видовдана 2008. године на које је било позвано око седамдесет гостију, планирао сам целовечерњи програм уз прикладну гозбу и здравице. За ту прилику између осталих и наравно драгих гостију, позвао сам и госпођу Смиљу Аврамов упознавајући је са основним циљем овог дружења и садржаја свечаности. Прихватила је позив што ме је посебно обрадовало као и моје пријатеље које сам обавестио о њеном доласку.

У то време овај данашњи простор „Огњишта Српског“ је био урађен о обиму од око 50% садржине. На кући иза које се налази ово огњиште није била ни прва плоча, а сокак који са локалног пута у селу Баћевац води ка мом плацу је био обичан пољски пут. Све у свему била је то као нека недођија у односу на прикладне градске просторе и програм који је ту планиран.

Око 19.оо часова тога 27. јуна већ је било пристигло доста гостију који су се ту срели, дружили и упознавали са наменом и садржајем „Огњишта Српског“. Негде пре 19,30 уз пратњу Љиљане Булатовић и њеног супруга стигла је и нама свима драга Смиља Аврамов. По указивању пажње уз добродошлицу у име свих присутних, у најкраћем садржају сам је упознао са идејом, циљем и наменом овог објекта. Пратећи њено интересовање и одговарајући на питања, имао сам леп осећај да јој се целина и порука „Огњишта Српског“ допада те да је пријатно изненађена.

У свечаном делу програма, замољена је проф. Др Смиљу Аврамов да пресецањем врпце званично отвори „Огњиште Српско“. Након пресецања врпце ставила је њен део у руке изговоривши три реченице: „Ово је мој срећан тренутак. Дао Бог да ово буде почетак обнове Србије. Живеће српски народ.“ Уследио је аплауз свих присутних и наставак програма у којем смо поред осталог чули и њену поучну беседу.

смиљааврамовуогњиштусВођен својом замисли и идејом о намени и циљу споменутог огњишта, речи које сам тада чуо од госпође Смиље Аврамов приликом пресецања врпце, давале су ми нову и толико значајну подстицајну снагу да се садржаји „Огњишта Српског“ додатно разраде, обогате и што квалитетније презентују. Веома често се ове њене реченице напомињу гостима приликом провођења програмских садржаја који се овде организују. Уосталом, са правом тврдим да су ове њене оцене и поруке знатно допринеле да се у основном представљању „Огњишта Српског“ казује и запише следеће:

 

Просветни центар „ОГЊИШТЕ СРПСКО“ је огњиште за душу српску. То је кућа за подсећање и понос на етичке, историјске, духовне, војничке, државотворне, стваралачке и јединствене вредности славе и величине нашег народа. То је огњиште за подстицај сазнавања и афирмацију истине о Србима; за обнову и афирмацију части као највећег постулата човековог земаљског живота; за оплемењивање националне свести и духа на васкрс и срећу Отаџбине и Српства. За оне који се осећају Србима као и оне који су нам искрени пријатељи, „ОГЊИШТЕ СРПСКО“ је и лек за душу јер на њу има васпитан и благотворан, рекло би се чак и лековит утицај - као нека необична „бања за душу српску“. Тако је осмишљено да изложеним садржајима и уметничким делима, те њиховом симболиком, позицијама, распоредом и добронамерим информацијама, на јединствен и оригиналан начин по духу предања - као неко живо биће, побуђује генетско памћење за оно више у нама него што ми знамо о себи.

У данашње време својом ватром и истином, оно се супротставља општој моралној кризи друштва, посебно кризи идентитета нашег народа. Уз то захтева и нуди путеве враћања ауторитета српске државе, устава и закона, указујући на поучне примере наших великана. На тај начин даје плодоносне поруке и важна обавештења, језгровито представљајући најлепше и трајне вредности нашег народа. Уједно „ОГЊИШТЕ СРПСКО“ нас подстиче на веру у Бога, и слободно и сложно Српство, афирмишући јасно и недвосмислено част и частољубље, достојанство и патриотизам, те родољубље и наравно понос што смо Срби православци и потомци славних и великих предака. Виђено из угла Отаџбине, оно по одабраним садржајима, примереној симболици, историјским поукама и етичком духу за сада представља јединствен просветни и културни „ЦЕНТАР НАЦИОНАЛНЕ ЧАСТИ“.

 

смиљадоделаорденаОве године уважена госпођа академик, проф. Др Смиља Аврамов је добила два изузетна и највиша признања. Прво јој је уручено на Светога Саву у име Српске православне цркве и виду Орден Светога Саве првог степена. Друго признање је био Сретењски Орден Републике Србије дат као највеће признање наше државе. Оно што је посебно значајно а неопходно је истаћи, је чињеница да јој је у име свих добитника Сретењског Ордена додељена част да се обрати присутним и нашој јавности.

Та њена беседа је изузетно мудра, поучна, језгровита, актуелна, аргументована и истинита да се може и мора сврстани у најбоље беседе наших великана. Она је утолико важнија јер је како у садашњости тако и у будућности, најактуелнија, опомињућа и усмеравајућа односно саветодавна по позиву Отаџбине „Востани Сербие“ с једне, али и због тога што извире из најплеменитијег духа српског народа поученог жестоким ускуствима борби, опстајања и живљења на овим балканским и панонским просторима који се пројавио и проговорио кроз речи беседе велике Смиље Аврамов, са друге стране. Баш због такве снаге духа, историјског наука и актуелне поуке ова беседа ће бити записана у „Огњишту Српском“. Поред 

тога, ваљало би да је чешће прочитамо и запамтимо поруке историјског памћења; да се разбудимо и проводимо у дело државне интересе добра за васкрс и срећу Отаџбине и нашег народа. Ево је још једном у целини:

 

Привилегијом година припала ми је част да се у име одликованих захвалим Вама господине Председниче и српском народу за одликовања које смо управо примили, а која ћемо са поносом ставити на своје груди.

Значај овог чина је толико већи што нам се додељује на Сретеније – Дан државности, када је Србија добила свој Устав, кренула тешким и трновитим путем изградње слободне, модерне државе, након вековног ропства.

Трновит, али славан, био је њен пут.

У овом дану славља, не можемо затворити очи да се – после победоносних ратова и огромних жртава које су пале за слободу отаџбине, али и Европе, злочина геноцида који је почињен над српским народом – Србија налази у тешкој економској, политичкој и моралној кризи из које су произашли корупција и криминал, који тешко тиште ову земљу.

Из Хладног рата, Србија је неоправдано изашла као једина поражена земља у Европи. Српски народ вештачки је распарчан, сатанизован и лишен колевке своје духовности и свог битисања.

Ишчезла нам је вертикала наше историје у коју су уткане врхунске цивилизацијске вредности. Злонамерно нам је прекројена историја уз вештачки исконструисане оптужбе. А жртве геноцида осуђене су на презир и негирање.

У шездесет крашких јама леже и данас хиљаде српских жртава, неопојаних и заборављених.

Као историјски народ, сећамо се трагичних тренутака из наше историје, јер ово није прва историјска криза у коју је упао српски народ. Отуда мислим да делим мишљење свих добитника одликовања, да ово велико признање примамо као позив и опомену да ујединимо своје снаге у најкритичнијем моменту наше новије историје, да уложимо своје снаге у васпостављењу и обнови српске државе.

Предстоји нам, господине Председниче, још један задатак: да подсетимо Европу и свет на допринос на историјско служење српског народа човечанству, не само кроз ратне победе против мрачних сила нацизма и усташтва, него пре свега кроз наш допринос кога су свету дали велики српски умови – Миланковић, Пупин и Тесла, и тиме ударили темеље данашњој технолошкој револуцији.

Својом бежичном струјом обасјао је Тесла не само америчку конгресну дворану, где је први пут засијала Теслина сијалица, него је обасјао и повезао планетарно читаву међународну заједницу. Без тог осветљења, Европа и САД лежале би још дуго у средњовековној тами са фењерима у руци.

За Србију је од судбоносног значаја: Којим путем кренути у циљу изласка из кризе? 

Речи Доситеја упућене својевремено Карађорђу, које имају трајну вредност посебно у савременим условима, када се Запад тако бездушно понео према Србији и засуо уранијумским бомбама територију Србије.

Востани, Сербије!

Ти воздигну твоју царску главу горе!

Да те опет позна и земља и море,

Покажи Европи своје красно лице!

У том симболично названом „царском лицу” садржан је континуитет српске државе у доприносу светској цивилизацији од Савиног Номоканона, Душановог Законика до Теслине бежичне струје; али и порука Доситеја у виду императива потоњим генерацијама.

Востани, Сербије! Давно си заспала,

У мраку лежала; Сад се пробуди!

И Сербље возбуди…!

Са овом обавезом примамо орден. Немамо право на неутралност и заборав.“

 

Шта на крају рећи, осим да се најискреније захвалимо нашој дивној, драгој, милој и великој Смиљи Аврамов што је и поред вишедеценијских и бројних година изузетног плодоносног, научног, правног, просветног, родољубивог, систематичног и хуманистичког рада, и данас у поодмаклим годинама смогла и има снаге, духа, воље и жеље да нам свима помаже колико јој то нарочито здравствене прилике дозвољавају о омогућују.

У то име, за њена целокупна дела која је учинила на пољу Истине и Правде а на Част и понос Српству, испред свих посетиоца, дародаваца и домаћинства „Огњишта Српског“ којем је потврдила и додатно определила, обогатила и оплеменила његову намену, мисију и дух, упућујем велику захвалност уз жеље за добро здравље и дуг живот.

 

Сачинитељ и аутор „Огњишта Српског“

Др Раде С. Н. Рајић

 

 

 

 

 

 

 

225471
Данас
Јуче
Ова недеља
Прошла недеља
Овај месец
Прошли месец
Сви
47
781
2594
220473
5263
6430
225471
Ваш IP: 18.215.161.19
У Србији је 17.06.2019 02:38
Счетчик joomla