Сретење-Дан државности Србије

sretenje01Београд,15.02.2015.- Србија ће данас низом манифестација обележити Дан државности, у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године подигнут Први српски устанак, и дан када је у Крагујевцу 1835. године донешен Сретењски устав. Главни и остали одбори „Патриотског фронта“ присуствоваће манифестацијама у својим местима. 

Председник Србије Томислав Николић ће присуствовати церемонији полагања венаца на споменику Незнаног јунака на Авали и доделити одликовања, док ће премијер Александар Вучић положити венац на споменик Димитрију Давидовићу, творцу Сретењског устава, на Земунском кеју.
Међу одликованима поводом Дана државности су начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић за нарочите заслуге у изградњи система одбране и командовању и руковођењу војним јединицама, Смиља Аврамов за нарочите заслуге за Србију и њене грађане у области научне и просветне делатности, амерички професор Ноам Чомски за нарочите заслуге у области јавних, научних, просветних и културних делатности.
Одликовани су и Ватерполо савез Србије за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане и постигнуте изузетне резултате у спортским делатностима, професор Иван Клајн за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области јавних, научних, просветних и културних делатности.
Сретење Господње се код хришћана слави на 40 дан од Божића.Српска православна црква слави овај празник 2. фебруара по старом, а 15. фебруара по грегоријанском календару. Сретење се славио као Дан државности Србије до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. (закон донешен 2001.) године.

Sretenjski-ustav160611На великој скупштини у Крагујевцу, 15. фебруара 1835. године донет је први устав модерне српске државе, а трећи у српској историји уопште. Њиме је Србија проглашена за независну кнежевину и тако су ударени темељи њене државности на којима она и данас почива. Сретењски устав не само да је био модеран устав Србије, већ у то доба и први на Балкану, а међу првима у Европи. Његов аутор је Димитрије Давидовић, који га је направио по узору на белгијски, а посебно француски највиши правни акт. Садржао је многе слободарске идеје које нису биле по вољи кнеза Милоша Обреновићу, па га је после 55 дана укинуо. На ову одлуку кнеза имао је утицај негативан став Турске и Аустрије, а подршку није уживао ни Русије.

Сретење је и спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. подигнут Први српски устанак. Орашачка скупштина на којој су народни прваци из београдске и крагујевачке нахије одлучили да дигну устанак и за устаничког вођу изабрали Карађорђа била је коначни почетак ослобођења српског народа од вековног отоманског ропства. Устаничкој скупштини је присуствовало око 300 народних вођа, кнезова и свештених лица. Рано y саму зору, постављене су јаке страже око места на коме ће ce одржати скупштина. Учесници који су дан пре или y току ноћи стигли са разних страна y Орашац скупљали су ce више Марићевића Јаруге, код два велика бреста, на једном заравњу опкољеном са свих страна густим лугом. Карађорђе, који je био главни организатор ове устаничке скупштине, приказао je положај y коме ce налази Београдски пашалук откако ce налази под дахијском управом и изнео циљ овога састанка. Од свих кнезова, првака и хајдучких сгарешина колико их je било на овој скупштини, није био ни један који би био против тога да ce диже устанак. Orasac 1804Кад ce поставило питање воћства показала ce иста такова једнодушност: иако je Карађорђе означио више способних људи као могуће вође ( Станоја Главаша, Вула Илића Коларца, кнеза Марка Савића и Теодосија Марићевића), како устаници тако и предложена лица одбили су тај предлог, па je за вођу устанка, за врховног Вожда, изабран Карађорђе који je примио избор тек после дужег опирања и када му je неколико пута поновљено да народ жели да га y устанку воде људи личних особина Карађорђевих.

Кад ce Карађорђе примио избора, буковички прота Атанасије обукао je епитрахиљ, запалио воштаницу, благословио избор и народне закључке и присутне заклео на верност Вожду и устанку. После тога дана, устанак je отпочео одмах тако да већ 4 фебруара 1804. (по старом календару) аустријске пограничне власти поуздано знају да y суседној Србији пламти устанак и да су ce „на оружје дигли хришћански Срби".

226893
Данас
Јуче
Ова недеља
Прошла недеља
Овај месец
Прошли месец
Сви
44
145
189
225424
6685
6430
226893
Ваш IP: 34.228.185.211
У Србији је 25.06.2019 03:28
Счетчик joomla