Војвода Степа Степановић

stepastep511.03.2014.- На данашњи дан 1856. године рођен је српски војвода Степан Степа Степановић, један од најистакнутијих војсковођа у оба балканска и у Првом светском рату. Рођен је у Кумодражу код Београда. Од 1874. године када је обукао униформу питомца Артиљеријске школе, до јесени 1919. године, када се повукао из активне службе, војвода Степа Степановић је пуних 45 година, неустрашиво ишао ратним стазама Српске војске. Учесник је српско-турских ратова (1876-1878.), као питомац-наредник, касније потпоручник. Већ тада био је запажен као храбар и истрајан војни старешина, који је у критичним моментима улазио у стрељачки строј да личним примером храбри своје војнике, због чега је одликован Таковским крстом с мачевима.

У периоду између битака на Сливници и код Куманова обављао је дужности команданта батаљона, пука, бригаде и дивизије и помоћника начелника Главног генералштаба. Два пута био је и министар војске. У том периоду Српска војска је у организационом, стручном, материјалном и моралном погледу била добро припремљена за предстојеће ратове. У Првом балканском рату (1912-1913.) Степа Степановић је командовао Другом армијом, која је са правца Цустендил-Дупница угрозила десни бок турске Вардарске армије и њено одступање претворила у панично бекство.

Дуготрајно ратовање под Једреном, његово заузимање, као и заробљавање више од 60.000 Турака само су неки од успеха Друге армије и њеног команданта. У Другом балканском рату, армија под Степином командом пожртвовано је бранила нишавску зону са утврђеним логором у Пироту. Када је почео Први светски рат, као заступник одсутног начелника Штаба Врховне команде Радомира Путника, зналачки је руководио мобилизацијом и концентрацијом Српске војске. После Путниковог повратка у земљу, поново преузима дужност команданта Друге армије и са њеним главним снагама изводи марш-маневар преко Кочељева и Текериша. У страховитом Stepa Stepanovic u mladjim danimaноћном судару, на источним падинама Цера, поразио је 21. дивизију аустроугарског 8. корпуса и практично решио исход Церске битке. У најтежим тренуцима тог судара, налазио се у првим борбеним редовима дивизије. За ту савезничку победу над Централним силама, 29. августа 1914. године, унапређен је у чин војводе. Његова армија је у бици на Дрини пожртвовано бранила Мачву, успешно одбијала више концентричних напада надмоћнијих аустроугарских снага, приковала Поћорекову Пету армију за обале Дрине и Саве и месецима исцрпљивала и трошила њене снаге.

У Колубарској бици (од 16. новембар до 15. децембар 1914.) Друга армија је на десној обали Колубаре најпре зауставила непријатељски напад, а затим учествовала у маневарским подухватима војвода Радомира Путника и Живојина Мишића, што је довело до слома аустроугарске Балканске војске.

За време инвазије на Србију у јесен 1915. године, Степина армија је, у садејству са Тимочком војском, осујетила покушај бугарске Прве армије да кроз нишавску зону продре у позадину главних снага Српске војске ангажоване на северном фронту против аустроугарских и немачких армија и тиме умногоме допринела пропадању Макензенових планова о брзом окружењу и уништењу Српске војске. Иако је имао значајну улогу у реорганизацији Српске војске на Крфу и њеним првим успесима на фронту код Горнићева, на Кајмакчалану и око Битоља, највећи успех везан је за пробој солунског фронта и избацивање Бугарске из рата. Ту тешку и сложену операцију Степина армија извела је на начин непознат у дотадашњој историји ратовања. Њене трупе су у незадрживом налету пробиле непријатељски утврђени фронт на Добром пољу и Козјаку и у садејству са Првом армијом и савезничким снагама, без предаха, гониле разбијене бугарске и немачке трупе све док, 29. септембра 1918. године, нису принудиле Бугарску на капитулацију и отвориле пут за коначно ослобођење Србије. Та вешто изведена операција и прва савезничка победа, коју је извојевала српска војска у Церској бици, уврстиле су га у ред највећих војсковођа Првог светског рата и српске ратне историје. Упркос томе, славни војвода и у данима тријумфалног повратка у отаџбину остао је скроман, Иако је био носилац 27 домаћих и стараних stepasolunskifrontнајвиших одликовања, највеће признање за њега било је осећање да је корисно послужио своме народу у борби за слободу отаџбине. Наставио је службу након рата као командант новоформиране Друге армијске области у Сарајеву. Већ тешко болестан, затражио је пензионисање које је добио 1920. године. По изласку из активне војне службе Степа је живео у Чачку. У Београд је одлазио кад је морао на позив врховног команданта и његових ратних сабораца. За време политичке кризе 1924. године у Краљевини СХС краљ Александар I му је понудио мандат за састав Владе као нестраначкој личности што је војвода Степа у начелу прихватио. Касније је ту понуду одбио због здравстевног стања. Већ 1924. осећао се толико лоше да није био у стању да отпутује на Цер да узме учешће у прослави десетогодишњице церске победе која га је прославила и присуствује откривању споменика палим борцима Друге армије.

Sahrana Vojvode StepeВојвода Степан И. Степановић је умро 27.04.1929. године у 10,30 часова пре подне. Пред саму смрт покушао је да се покрене и да нешто каже. Напрегнувши сву своју снагу, изустио је само две речи: „Полазите напред“.

Сахрањен је у Чачку уз највише државне почасти.

237742
Данас
Јуче
Ова недеља
Прошла недеља
Овај месец
Прошли месец
Сви
171
193
1265
235245
3140
6771
237742
Ваш IP: 34.238.194.166
У Србији је 18.08.2019 11:54
Счетчик joomla