Обележавање 99. годишњице Церске битке

 

 

spomcer19.08.2013.- У Текеришу код Лознице данас ће бити одржана државна церемонија поводом обележавања 99. годишњице прве победе над централним силама у 1. Светском рату. Крај Спомен-костурнице у Текеришу биће положени ловорови венци и одате државне и војне почасти, а церемонији ће присуствовати премијер Ивица Дачић, представници Владе Србије, града Лознице, Шапца, Крупња и бројних удружења грађана. Регионални одбор „Патриотског фронта“за западну Србију присуствоваће са својом 10-чланом делегацијом. Више од 450 грађана из десетак градова из Србије и Републике Српске, јуче је кренуло у марш ка планини Цер да би на тај начин обележили овај значајан датум наше историје.

Церска битка, која се одиграла током августа 1914. године, представља једну од најзначајнијих и највећих победа српске војске у читавом току Првог светског рата и то је, истовремено, и блистав пример тактички добро осмишљене и остварене војне операције. Остваривши победу у знаменитој Церској битки, припадници српске војске предвођени ђенералом Степом Степановићем пружили су пример безмерне храбрости и патриотизма који је остао уткан у колективну свест нације све до наших дана. Сама битка се изучава као пример на многим, значајнијим војним академијама у свету.

Прва победа српске војске у Првом светском рату резултат је десетодневних сукоба у рејону планине Цер, Посавини и Подрињу. У операцијама је учествовало око 200.000 аустроугарских и око 180.000 српских војника, а процењује се да је агресор претрпио двоструко веће губитке.

 

Увод

 

Austrougarski napad na srbijuУ периоду од 29. јула до 11. августа, аустроугарска армија је започела артиљерске нападе у северној и северозападној Србији и успела је да створи систем понтонских мостова преко Саве и Дунава. Срби су знали да је било немогуће да бране целу аустроугарску границу, која је била дуга 340 миља. Због тога је војвода Путник наредио да се главнина Српске војске повуче на традиционалне одбрамбене линије у Шумадији, где су могли брзо да дејствују на западу и северу. Јаки одреди су постављени у Ваљеву и Ужицу, а извиднице су постављене на сваки важну тачку дуж границе. У овој фази српска команда је могла само да чека, док се план Аустроугара не материјализује. Сви извори су указивали да ће непријатељске главне снаге да покушају продор са севера преко р. Дунав.

Београд, Смедерево и Велико Градиште су јако бомбардовани али бројни покушаји аустроугарске војске да пређу Дунав су пропали са великим губицима. Српска Врховна команда је знала да је велики део Аустроугарских снага стациониран у Босни и како су напади са севера јењавали, било је све очигледније да ће главни напад ипак бити из Босне. Аустроугари су са већим снагама покушавали да пређу Дрину код Љубовије и Саву код Шапца, и српска команда је на ове нападе гледала све озбиљније. Војници аустроугарске војске су 12. августа ушли у Лозницу. Ту и у селу Лешница, 13. аустроугарски армијски корпус су прешли Дрину, а истог дана 4. аустроугарски армијски корпус је прешао Саву северно од Шапца. До 13. августа на фронту дугом 100 миља, Аустроугари су прешли реке и окупирале Ваљево. Друга и пета армија су кренуле ка Београду, где су заустављене од стране Прве, Друге и Треће српске армије. Војвода Радомир Путник је 15. августа наредио, за све неочекивани контранапад.

 

Битка

 

stepa„Предњи батаљон је током ноћи стигао до Тројанског врха, а када смо стигли до Парлога пљусак је почео, којег је пратила вулканска грмљавина и заслепљујуће севање. Вода нас је квасила са све стране... Одједном други војник, без даха и узбуђено узвикнуо:

"Господине мајоре, Швабе! Тако су судари између наше Комбиноване дивизије и непријатељеве 21. Ландвер дивизије започели а са њима и битка на планини Цер.“- Капетан Српске војске Јеша Топаловић, сећајући се како се је његова дивизија сударила са аустроугарским снагама на падина планине Цер.

Око 23:00, 15. августа, делови српске 1. комбиноване дивизије су наишле на извидницу аустроугарске војске на падинама Цера и борба је започета. Аустроугарске позиције су слабо биле брањене и њени бранитељи су отерани са планине. До поноћи, оштри судари између Аустроугара и Срба су се водили и борбе су вољене у тами. До јутра 16. августа Срби су заузели венац Дивача и отерали Аустроугаре из Бориног села. Аустроугарске трупе су имале доста губитака и повукле су се у нереду. Како је дан одмицао, Срби су онемогућили 21. пешадијској дивизији да се повеже са 2. армијом у Шапцу, тако што су је отерали са падина Цера. 

Срби су покушали да поврате Шабац, али нису имали успеха. Прва комбинована дивизија је напала село Тројан и Парлог, пре него што се је упутила у Косанином Граду. На другом месту, Аустроугари су успели да одбију српску 3. армију, терајући је да изманеврише једну од својих дивизија како би заштитила прилаз Ваљеву, коме је претила 42. планинска дивизија.

cerРано изјутра 18. августа, Аустроугари су покренули још један напад, са намером да потисну 1. Шумадијску дивизију са шабачког мостобрана и омогуће 5. армији да крене у напад. Међутим, напад није успео јер су Срби уништили њихове снаге код реке Добраве, терајући преживеле војнике да се повуку. На другом месту, контраофанзива Друге српске армије је настављена дуж Цера и Иверка, нападом 1. комбиноване дивизије на село Рашулијача где су наишли на снажан отпор код Косаниног Града. Први напад Срба је одбијен, али су напади настављени и током ноћи. Изјутра 19. августа, Срби су уништили аустроугарске снаге и заузели градић. Прва моравска дивизија је отерала 9. пешадијску дивизију са њеног положаја и одбили њен контранапад наневши јој тешке губитке. Четврти аустроугарски корпус је поновио нападе против Шумадијске дивизије, чиме је натерао Србе да се повуку са лаким губицима. Чињеница да Срби нису сломљени нападом Четвртог корпуса, значило је да аустроугарска дивизија није успела да заустави њено напредовање према планини Цер, јер ако би то урадила, Шумадијска дивизија би напала Четврти корпус са бока. Због тога, 4. корпус није успео да се повеже са аустроугарским снагама код Цера.

Рашулијачу су заузели Срби у подне, а 1. комбинована дивизија је искористила овај догађај да крене према Лешници. У међувремену, 1. моравска дивизија је напала Иверак и успела да потисне Аустроугаре. Село Велику Главу су Срби заузели преподне, а послеподне је опет заузет Рајин гроб. У ово време, Аустроугари су почели да се све брже cer2повлаче, јер им је морал опао, као и организација. Трећа армија је имала сличан успех, успевши да одбије 36. пешадијску дивизију и да је натера на повлачење у нереду. Срби су затим кренули да прогоне Аустроугаре дуж целог фронта. До 20. августа, аустроугарске снаге су још увек бежале ка Дрини, а Срби су наставили да их гоне. Цела 5. армија је била принуђена да се повуче у Босну. Многи аустроугарски војници су се удавили у реци бежећи у паници. Српски извештаји са фронта су говорили „да се непријатељ повлачи у највећем нереду.“ Радомир Путник је обавестио српског краља Петра I у телеграму „да је главни непријатељ поражен код Јадра и на планини Цер и да их њихове снаге прогоне.“ После тријумфа на планини Цер, Срби су хтели да поврате тешко утврђени град Шабац. Жестоки окршаји су се десили 21. и 22. августа, током којих су се српске снаге успеле да се пробију до западне стране града. До 23. августа су опколили град и увече дотерали тешку артиљерију. Следећег дана су Срби ушли у град само да би открили да су га Аустроугари напуштили претходно вече. До 4 сата поподне, српске снаге су стигле до обала Саве, чиме је прва аустроугарска офанзива завршена. До 23. августа на слободној српској територији није остао ниједан аустроугарски војник. Ђенерал 2. српске армије, Степа Степановић је добио чин војводе, после његовог успешног командовања у бици. Битка је утицала и на ток борби на другим фронтовима, аустроугарске снаге у Црној гори су морале да напусте град Пљевља, којег су заузели 19. августа.

 

cerska-bitka4Успех битке је привукао светску пажњу на Србију и донео јој наклоност у неутралним и Савезничким земљама, јер је то била прва Савезничка победа над Централним силама у Првом светском рату. Као последица, многи странци су дошли у Србију крајем 1914. нудећи финансијску, политичку, хуманитарну и војну помоћ. Новински чланци у одбрани Србије су постали чешћи у британским новинама, а земља је била толико цењена да су одређене културне групе у Италији подржавале улазак Италије у рат на страни савезника, користећи Србију и Црну гору за пример

 

Губици и злочини

 

Обе стране су претрпеле тешке губитке. Тачан број аустроугарских жртава варира. Већина извора сматра да су Аустроугари имали укупно око 40.000 људских губитака, а од тога 6-10.000 мртвих.Ттакође су изгубили 46 топова, 30 митраљеза и 140 кола са муницијом. Историчар Дејвид Стивенсон сматра да су 4.500 аустроугарских војника заробљена. Број српских губитака такође варира. Око 3.000 -5.000 српских војника је убијено, а 15.000 рањено у бици. Број жртава које су обе стране претрпеле говори о великој цени људских живота у Првом светском рату. Француски новинар Хенри Барби је известио:

„Простор између Цера и реке Јадар где се је силна битка догодила је био ништа друго до масовна гробница и распаднуто месо...Из сенке шуме је изашао смрад тако гадан да је прилаз врху Цер био немогућ. Број лешева је био тако велики да је Друга армија била натерана да прекине њихов покоп због недостатка времена.“

88888На крају борби, Срби су открили доказе страшних злочина у градовима и селима која су Аустроугари били окупирали, првенствено у Мачви. Стотине мушкараца је насумично убијено, обешено и бројне жене и деца су прво силовани па затим убијени. Најсвирепије злочине су вршили други Словени ( Чеси, Пољаци, Хрвати, босански муслимани, па и Срби) који су служили у аустроугарској војсци. Српски ђенерал Павле Јуришић Штурм је изјавио:

„Аустријска војска је починила страшна зверства на нашој територији. Група од 19 (мушкараца, жена и деце) су пронађени поред гостионице Кривајица. Свезани су заједно и затим ужасно измасакрирани. Таква група људи је нађена и код Завлаке. Мале групе убијених и унакажених људи, углавном жене и деце, су нађени широм села. Једној жени је одерана кожа, а другој су одсечене груди...Још једна група од 12 жена и деце су пронађени свезани заједно и измасакрирани. Сељаци кажу да се такве ствари могу видети свуда“.

 

Непосредно након битке, настала је култна песма „Марш на Дрину“, композитора Станислава Биничког. Посвећена је храбром команданту, пуковнику Стојановићу из „Гвозденог пука“, који је погинуо током борбе.

297913
Данас
Јуче
Ова недеља
Прошла недеља
Овај месец
Прошли месец
Сви
182
684
1427
294738
5546
8787
297913
Ваш IP: 18.206.194.161
У Србији је 27.02.2020 15:25
Счетчик joomla