недеља, 19 мај 2013 23:22

Држава се у Стразбуру брани фалсификованим документима?

20.05.2013.- Очекујем да Европски суд за људска права у Стразбуру донесе коначну одлуку најкасније за месец дана и да она буде у корист учесника рата у Србији 1999. године, рекао је адвокат Срђан Алексић. Он је прошле седмице пред Европским судом у Стразбуру заступао ову категорију резервиста, која од државе потражује неисплаћене ратне дневнице. Била је то завршна расправа по жалби државе Србије на првостепену пресуду овог суда, донету 28. новембра прошле године године, којом је Србији наложено да свим "косовским борцима" из 1999. исплати ратне дневнице у року од шест месеци од њене правоснажности.

Суд је уважио став да резервистима из неразвијених општина Куршумлија, Лебане, Бојник, Житорађа, Дољевац, Прокупље и Блаце 2008. године није исплаћена социјална помоћ, како је тврдила власт, већ ратне дневнице, на које имају право и сви остали, како не би били дискриминисани. Према доступним подацима у "рату на Косову" учествовало је око 150.000 резервиста, а дневнице потражује њих 70.000.

Посредством њихових удружења све те резервисте заступа Алексићев адвокатски  тим, који сарађује са правним стручњацима из Париза.

"Србија је на првостепену пресуду поднела жалбу из процедуралних разлога. Имам утисак да је том жалбом у ствари само покушала да добије на времену, ни сама не верујући да ће новом и коначном пресудом бити ослобођена те своје обавезе. Потпуно је јасно да она 2008. борцима из седам неразвијених општина није исплатила 'социјалну помоћ', јер није било никаквих социјалних критеријума, а на уплатницама је писало да се ради о исплати ратних дневница. А тврдња представника Владе Србије да не постоји основ за исплату ратних дневница је у правном смислу неозбиљна, тим пре што је та обавеза прецизно дефинисана Правилником о исплати ратних дневница тадашњег Министарства одбране СРЈ. Људи који су били мобилисани 1999. напустили су своја радна места, занатске радње и приватне фирме, своја имања и друге послове и оставили своје породице без прихода и примања".

На питање како коментарише тврдње Славољуба Церића, заступника Србије пред судом у Стразбуру, да су многим резервистима који сада потражују ратне дневнице оне у ствари биле исплаћене још у току рата, Алексић каже да је Влада суду доставила на хиљаде копираних страница некаквих исплатних листи.

"Али, индикативно је да су у првостепеном поступку ти исти представници Владе тврдили да такви спискови не постоје. Ми смо добро анализирали те папире и уз помоћ експерата нашли разлоге за основану сумњу да су многи од тих наводних потписа резервиста сувише 'академски' и врло слични, што би могло значити да се неко на фронту потписивао у име бораца. Зато сам пред Великим већем и оспорио њихову веродостојност, називајући их фалсификатима. Осим тога, у тим документима се не виде прецизни износи и начин обрачуна, а не постоји ни било чији печат. Уопште, држава је у накнадним аргументима које је доставила после своје жалбе прибегла и неким врло произвољним и неозбиљним аргументима и оценама, којих би могла и да се стиди, јер они њу и све нас врло негативно представљају пред светом", истиче он.

Уколико коначна пресуда суда у Стразбуру буде у корист резервиста, Србија ће морати да издвоји значајна средства за њихову исплату. Алексић каже да је дуг државе "по борцу" од 200 до 2.500 евра. "Наравно, најбоље би било да они који су на фронту потурали своје главе за државу сада не морају пред једним међународним судом да доказују своје право на једнак третман, јер су им претходно судови њихове државе то право негирали. Верујем да ни држави, а посебно актуелној власти, није једноставно да се сада суочава са проблемима које су морале праведно решити неке претходне гарнитуре. Али, шта је ту је, тако да очекујем да ће садашња власт, због неоспорно тешке економске ситуације, а уз договор са борцима, који су спремни на компромисе, наћи начине да се питање ратних дневница коначно реши. Такође, неопходно је кроз нови Закон о борачкој заштити трајно дефинисати друштвени и социјални статус бораца, инвалида и њихових породица. До сада, међутим, борци нису довољно и на прави начин укључени у процес припреме предлога тог закона, тако да се с правом прибојавају да тај статус ни убудуће неће бити адекватно решен", закључује Алексић.

(Нови магазин- http://www.novimagazin.rs/vesti/drzava-se-u-strazburu-brani-falsifikovanim-dokumentima)

259370
Данас
Јуче
Ова недеља
Прошла недеља
Овај месец
Прошли месец
Сви
167
143
310
255901
8670
9633
259370
Ваш IP: 18.208.159.25
У Србији је 22.10.2019 09:58
Счетчик joomla