четвртак, 28 март 2013 09:52

Ирак, пропаст једне инвазије

amerirakМарт 2013.- На директне трошкове рата у Ираку потрошено је више од два билиона долара, а до сада је скоро 200.000 људи погинуло. Рат у Ираку је појачао радикалне исламске милитанте у региону, потпуно деградирао права жена и ослабио законски систем, наводи се у извештају „Ватсон института“ за међународне студије. Сједињене Америчке Државе потрошиле су 1.700 милијарди долара на директне трошкове рата у Ираку, као и још додатних 490 милијарди долара на одштете ратним ветеранима.

Америка је ратовала на кредит, па би укупни трошкови у наредне четири деценије могли да порасту на преко шест билиона долара.

Статистика је посебно поражавајућа када се погледају људске жртве. У рату у Ираку директно је погинуло најмање 134.000 ирачких цивила, док је индиректно тај број четири пута већи, показује студија коју је урадио Ватсон институт за међународне студије са Универзитета Браун.

Када се у обзир узму и безбедносне снаге, новинари и хуманитарци, укупан број погинулих је читавих 180.000 људи.

Извештај, на којем је радило 30 академика и стручњака, издат је уочи десетогодишњице инвазије САД на Ирак 9. марта 2003. године.

У извештају се закључује да САД скоро ништа нису добиле ратом, док је ирачки народ потпуно трауматизован због инвазије и њених последица. Рат је појачао радикалне исламсле милитанте у региону, потпуно деградирао права жена и ослабио законски систем у тој земљи.

У међувремену, у реконструкцију Ирака је уложено 212 милијарди долара, али тај новац је највећим делом отишао на безбедносне структуре, а велики део је нестао у малверзацијама и пљачки.

 

Утицај на будуће операције

 

Непопуларна инвазија на Ирак од пре 10 година утиче на данашњу уздржаност САД што би могло да их одврати од војне интевенције у Сирији и Ирану, оцењује агенција Франс прес.

Операција у Ираку омогућила је САД да свргну Садама Хусеина, али је однела 4.500 живота војника. Инвазија је показала и ограничења америчке војне моћи и капацитета да наметне демократски режим на Блиском истоку, кажу аналитичари.

"Чак и не разматрајући да ли је истинска демократија одржива и трајна (на Блиском истоку), САД нису извукле ниједну стратешку корист о рата у Ираку", оценио је Рамзи Мардини из бејрутског Института за стратешке студије о Ираку.

У време "арапског пролећа", политичари у Вашингтону су настојали да по сваку цену не понове катастрофалне грешке из америчко-британске интервенције у марту 2003. у Ираку.

"Искуство из Ирака научило је САД да обрате пажњу и на најмањи погрешан корак", каже Стивен Хајдеман, саветник за Блиски исток у вашингтонском Институту за мир.

Бивши заменик америчког секретара за одбрану Пол Волфовиц каже да је "потпуно логично да Обамина администрација не жели ништа да уради што може да доведе до понављања ирачке инвазије".

"И нико се за то не залаже", написао је недавно у чланку за Волстрит џурнал Волфовиц, иначе, присталица рата против Садама Хусеина.

Деценију касније, САД су поново суочене с једним диктатором, сиријским председником Башаром ел Асадом који је оптужен за поседовање хемијског оружја, који убија сопствени народ и има подршку, како наводе у Вашингтону, терориста попут Хезболаха.

 

Због Ирака Вашингтон уздржан по питању Сирије

 

Међутим, после две година сукоба у којем је погинуло више од 70.000 људи, чак и највећи амерички поборници рата уздржавају се од позива на директно наоружавање сиријских побуњеника, чак и на успостављање зоне забране лета.

Амерички председник Барак Обама одбија да наоружава опозицију у Дамаску иако Американци подржавају директну помоћ у храни и лековима побуњеницима на терену.

Америчка влада била је у лето 2012. подељена по том питању, а тадашња државна секретарка Хилари Клинтон и шеф обавештајне службе ЦИА Дејвид Петреус узалудно су тражили да Бела кућа наоружа побуњенике.

Чак и кад је реч о Ирану, Обамина администрација чини све како би избегла војну акцију и има стратегију "два колосека", односно, комбинује економске санкције и дипломатске преговоре с Техераном.

Спољна политика председника Обаме остаје обележена повлачењем из Ирака 2011. године и из Авганистана које је предвиђено до краја 2014. године.

Кад је реч о Малију, Вашингтон је одбио да крочи у пустињу и задовољава се пружањем логистичке подршке француској војсци. САД су такође биле задовољне што нису биле у првој линији у Либији 2011. године иако су практично дале највећи допринос операцији НАТО за свргавање Муамера Гадафија.

"Морамо бити веома пажљиви да не срљамо у ситуације које не разумемо и чије су последице непредвидиве", каже Кристофер Хил, амерички амбасадор у Ираку између 2009. и 2010. године.

(РТС)

 

237739
Данас
Јуче
Ова недеља
Прошла недеља
Овај месец
Прошли месец
Сви
168
193
1262
235245
3137
6771
237739
Ваш IP: 34.238.194.166
У Србији је 18.08.2019 11:53
Счетчик joomla