недеља, 16 март 2014 11:12

Спречавање ревизије историје

 

austplan116.03.2014.- Текст који је објавила данашња „Политика“ - Беч је припремио рат четири месеца пре Сарајевског атентата- говори о још једном доказу и намери тадашње Аустроугарске да нападне Србију, без обзира на потоњи „Сарајевски“ атентат. Уочи обележавања 100 година од почетка тзв. Великог рата, не скривају се ревизионистичке тезе у појединим земљама, са циљем пребацивања кривице на српски народ и Србију. На данашњи дан је распуштен царски парламент у Бечу 16. марта 1914. године, чиме су завршене политичке припреме за објаву рата Краљевини Србији.

На данашњи дан, тачно пре једног века, 16. марта 1914. године, распуштен је Рајхсрат – парламент Црно-жуте монархије. Аустроугарски премијер гроф Карл Штирк пренео је надлежности посланичке скупштине на владин кабинет, „уз царев благослов”, позивајући се на тачку 14 Основног државног закона (устава), по којој је распуштање парламентарног сазива оправдано, ако би уследило у интересу Монархије и њених поданика.

Како се четири месеца касније испоставило, распуштање Рајхсрата било је у интересу објаве рата Србији. Преношењем надлежности парламента на владин кабинет избегнуте су посланичке расправе око евентуалне објаве рата, као и неизвесност да ли ће посланици неопходном двотрећинском већином одобрити експедицију на Београд.

Историчари предани аутентичном тумачењу истине, међу њима и малобројни аустријски историчари, попут Волфганга Мадертанера, шефа аустријског Државног (историјског) архива, сматрају ово распуштање парламента преломним тренутком у политичким припремама Аустроугарске за рат против Србије.

„Вишемесечно натезање ратних хушкача – соколова – и миру привржених голубова на политичкој сцени Беча пренесено је на ’виши ниво’ поновним именовањем Франца Конрада фон Хецендорфа за шефа царског Генералштаба.

franckonradКаснији фелдмаршал фон Хецендорф, претходно је два пута смењиван с положаја на лични захтев цара Франца Јозефа, уз образложење да је ратни хушкач, али је поновно враћан на положај, захваљујући залагању престолонаследника Франца Фердинанда, касније жртве Сарајевског атентата.

Конрад фон Хецендорф је по трећем повратку на место шефа Генералштаба вукао конце дворске политике, а у премијеру Фон Стирку имао је верног савезника. То потврђују и извештаји тадашње Бечке штампе. Најпре је, последњег дана јануара, „Ноје фраје пресе” известио о „пријатељској расправи његовог величанства и генерала Фон Хецендорфа”. Потом су бечки листови готово свакодневно извештавали о „царским аудијенцијама” за премијера Фон Штирка, шефа генералштаба Фон Хецендорфа.

Јавности, наравно, није обелодањено да су предмет разговора били планови напада на Краљевину Србију.

Неопходност предстојећег рата први пут је индиректно најавио дневник „Ноје фраје пресе”, последњег дана фебруара 1914. године. У уводнику на насловној страни описан је „конспирациони податак” царске тајне полиције из Београда.

У њему је цитирана изјава тадашњег српског министра грађевина Светислава Вуловића, по којој ће се Србија најкасније за пет година коначно обрачунати с Аустроугарском – уз помоћ Русије.

„Ноје фраје пресе” и остали бечки листови сврстали су ову изјаву у ред доказа о планираној агресији мале Србије на моћну царевину и истакли да ће Монархија наћи начин и средство да се одбрани од „балканских кољача”.

Да су ствари другачије стајале, потврдио је аустријски цар Карл по доласку на трон 1916. године. Једна од првих интервенција односила се на смену генерала Фон Хецендорфа и на помиловање атентатора Виктора Фердинанда Адлера, сина истоименог лидера аустријске социјалдемократије.

Адлер је 21. октобра 1914. године убио ратног премијера Фон Стирка, сматрајући да је управо он омогућио Први светски рат, распуштањем парламента. Чињеница да је цар Карл амнестирао Адлера и да му је, штавише послао лични аутомобил и возача да га из затвора одвезе кући, схваћена је као признање ратне кривице.

pocorekovi-pismoУ марту 1914, међутим, као да се једва чекало на избијање рата. Генерални викар војске (свештеник) послао је „дневну заповест” војницима да буду спремни да бране отаџбину. С друге стране, у цивилној јавности се певушио шлагер пролећа „Адје мајн клајнер гардеофицир”.

Текст песме – у преводу „Збогом, мали мој гардијски официру” – описује мајку која испраћа сина у рат и каже: „Весели се, сине, незаборавни дани те чекају”.

 

( „Политика онлајн“ 16/03/2014)

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Bec-je-pripremio-rat-cetiri-meseca-pre-Sarajevskog-atentata.sr.html

247453
Данас
Јуче
Ова недеља
Прошла недеља
Овај месец
Прошли месец
Сви
148
148
2751
242588
6386
6465
247453
Ваш IP: 35.172.100.232
У Србији је 22.09.2019 12:28
Счетчик joomla