100 година од победе у I Св. pату

danprimirja201811.11.2018- У знак сећања на 11. новембар 1918. године, када је у 11 сати поред француског градића Компиењ на снагу ступило примирје, у свету се обележава Дан примирја у Првом светском рату.
Иако је тај датум означио победу савезника и пораз непријатеља, капитулацију водеће силе Осовине- Немачке, установљен је као „Дан примирја“, јер је званично рат окончан потписом зараћених сила у Версају 28.06.1919. 
 
Централна свечаност уз присуство представника сила победница (уз први пут прекршено начело да је позвана и непостојећа  сила- „Косово“) одржана је у Паризу. 
dan primirja beogradУ Србији je овај празник први пут званично обележен 2012. године, на основу измена Закона о државним и другим празницима које је Скупштина Србије усвојила крајем 2011. године.
 
Ове године, на стогодишњицу велике победе уприличена је, поред осталога и највећа војна вежба у региону под називом „Век победника“. У свим градовима обележен је овај значајан датум комеморацијама, академијама, полагањем венаца и на друге, примерене начине. Србија је земља која је имала највећи број жртава у односу на број становника.
 
 
dan-primirja-01-minИначе,  након 4 године крвавих борби до тада највећег светског сукоба,11. новембра 1918. године, примирје је потписано у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, усред шуме близу раскршћа Ретонд у департману Оаз (Rethondes, Oise), код града Компиењ, у 5 сати 15 минута ујутру. Истог јутра у 11 сати звона широм Француске огласила су, да је и последња непријатељска сила, Немачка, потписала капитулацију. Немачку делегацију предводио је Матијас Ерцбергер, цивил кога су немачки националисти убили као "издајника " у атентату 1921. Чињеницу да се радило о цивилу, нацисти су касније искористили да порекну да се немачка војска икада предала. У делегацији су још учествовали генерал Фон Винтерфелдт и капетан Фанселов. Немачка делегација се упутила на преговоре два дана пре званичне абдикације цара Вилхелма II и 9. новембра стигла је на одредиште, носећи белу заставу у рукама. У француским редовима, понуда да се преговара о примирју наишла је на подељене реакције: председник Републике Рејмон Поенкаре и генерал Филип Петен желели су да искористе војну превласт на терену, како би силом избацили Немце из Белгије, заузели Немачку и потукли непријатеља "до ногу". Међутим, врховни командант савезничких снага на Западном фронту, маршал Фердинанд Фош и председник владе Жорж Клемансо, ниси били истог мишљења; француска војска је, по њима, била исувише исцрпљена, да би се упустала у освајачке походе. Осим тога, свако одлагање коначног решења увећавало је ризик да се бољшевичка Русија намерачи на Немачку… У савезничкој делегацији, поред маршала Фоша, седели су Сер Рослин Вемис, адмирал Британске ратне морнарице и француски генерал Максим Веиган.
Уместо предлога за примирје, којем су се Немци надали, Маршал Фош их је у име савезничких снага дочекао с низом неприкосновених и неопозивих услова: предаја 5.000 топова, 25.000 митраљеза, 1.700 авиона и ратне флоте. Немачка армија је добила петнаест дана да се повуче са територије Алзаса и Лорене и 30 дана да напусти леву обалу Рајне.
 
Било је предвиђено, да потписано примирје важи само 36 дана, али је оно било редовно обнављано све до закључивања коначног мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. То је био и коначан епилог, завршетак, до тада најкрвавијег рата на планети, који је иза себе оставио преко 20 милиона погинулих и 20 милиона рањених. 
182156
Данас
Јуче
Ова недеља
Прошла недеља
Овај месец
Прошли месец
Сви
438
280
858
179822
2651
6884
182156
Ваш IP: 52.91.185.49
У Србији је 12.12.2018 15:26
Счетчик joomla