Јавна расправа о “Нацрту закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица”

Београд, 08.12.2014.- Јавна расправа о “Нацрту закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица” спроводиће се у периоду од 09. децембра до 22. децембра 2014. године за представнике свих удружења бораца, војних инвалида, породица палих бораца и цивилних инвалида рата, органе надлежне за борачко-инвалидску заштиту, државних органа, органе јавних служби, јавних предузећа, стручне јавности, и друге заинтересоване учеснике.

 

Презентације и расправе о “Нацрту закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица” биће организоване у:

- Новом Саду, дана 9. децембра 2014. године, у сали Скупштине града Новог Сада, улица Жарка Зрењанина број 2, са почетком у 12 часова (представници Покрајинског секретаријата,борачко-инвалидских удружења, представници првостепених општинских органа којигравитирају граду Новом Саду и др.);

- Београду, дана 11. децембра 2014. године, у сали број 2 (сутерен) Градске управе Града Београда, улица 27. марта број 43-45, са почетком у 14 часова (представници борачко-инвалидских удружења, представници првостепених општинских органа који гравитирају градуБеограду и др.);

- Нишу, дана 17. децембра 2014. године, у сали Нишког културног центра, Станоја Бунушевца бб, са почетком у 12 часова (представници борачко-инвалидских удружења,представници првостепених општинских органа који гравитирају граду Нишу и др.) и

- Крагујевцу, дана 22. децембра 2014. године, у сали Скупштине града Крагујевца, Трг слободе број 3 са почетком у 12 часова (представници борачко-инвалидских удружењa,представници првостепених општинских органа који гравитирају граду Крагујевцу и др.).

Након завршетка јавне расправе Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања ће анализирати све сугестије учесника у јавној расправи и сачинити извештај оспроведеној јавној расправи који ће објавити на својој интернет страници и Порталу е-управе најкасније у року од 15 дана од дана окончања јавне расправе.

 

Патриотски фронт” ће активно узети учешће у свакој од расправа, а своје мишљење је већ упутио надлежном Министарству у писаној форми:

 

- Предложени нацрт закона је изузетно лоше решење, које у облику у коме се тренутно налази, не пружа неопходан ниво заштите свим категоријама из домена борачко-инвалидске заштите. Напротив, одредбе нацрта закона значајно умањују права појединих категорија у односу на претходна законска решења. Уочени су бројни недостаци међу којима постоје антиуставне одредбе, колизија више закона, до граматичких грешака ( замена чланова и ставова ), итд. Текст је преобиман, конфузан, а поједини чланови су без смисла и потпуно непотребни.

Дефиниција у Образложењу нацрта закона на страни 6. став 1, којом се образлаже Члан 4. став 4 и 5 овог нацрта закона, представља намеру и најгрубље кршење Члана 21. Устава Републике Србије, који забрањује сваки облик дискриминације. Наиме, значајан број лица је остварио и даље остварује права по основу оштећења организма задобијених у оружаним акцијама након маја 1992., 1993.,1994.,1995., па и 1996. године, на територијама бивших република СФРЈ, а велики део бораца са поменутом категоријом РВИ били су у исто време, на истом месту и у истој јединици, нису правно видљиви, нити своја права могу да остваре у било којој другој бившој републици СФРЈ.

Категоризација бораца (Члан 31.) из Члана 4. став 4,5,6 и 7 и Члана 5. овог нацрта закона је изузетно рестриктивна, подразумева боравак у оружаним акцијама готово годину дана ( I група ), што је било могуће претежно лицима у активној служби у восци, МУП и мањем броју државних служби, при чему II I III група бораца, коју чини 90% борачке популације, суштински не може остварити никаква права предвиђена овим нацртом закона (укупно три -легитимација, посебан стаж, који је био регулисан и до сада и право на почасно место на државним свечаностима ).

Иначе, права бораца су сведена у највећем делу на нематеријална и не постоји разумно образложење за однос према правима бораца (II и III групе) у односу на права РВИ,мирнодопских, цивилних инвалида и породица жртва рата.

У предложеном нацрту закона није дефинисна зона борбених дејстава, која би била основ за категоризацију бораца, попут решења у свим законима земаља насталих на простору бивше СФРЈ.

У области остваривања статуса РВИ и цивилних инвалида рата по основу оштећења организма насталог услед болести предвиђено је ограничење; прописан је рок од 5 година (Члан 154), чиме се онемогућава остваривање права великом броју бораца оболелих од ПТСП, што је нехумано и медицински неутемељено. Истовремено, статус војног инвалида према предложеном решењу, могу остварити ( или су остварила у заданом року) лица по основу болести које немају никакве везе са оружаним акцијама ( нпр. алергија, урођена срчана мана, - Члан 173.).

Приликом доказивања статуса бораца велики проблеми ће настати из разлога не постојања прописане документације одредбама овог нацрта закона, јер надлежни државни органи не поседују комплетну, ажурирану и прецизну евиденцију за свако лице, а Чланом 175. искључује се могућност атрибута тзв. квалификованог сведока.

У преамбули “Образложења” нацрта закона предлагач се позива на Члан 69. став 4. Устава Републике Србије, који дефинише да “инвалиди, ратни ветерани и жртве рата имају посебну заштиту по закону”, а у комплетном тексту нацрта се ниједном речју не спомиње термин “ратни ветеран”.

Глава VII (“УДРУЖЕЊА”) практично озакоњује досадашњи, уредбом Владе регулисан статус тзв. “репрезентативних” удружења, која је иначе била проблематична у смислу дефиниције, статуса и нарочито доделе финансијских средстава из буџета државе. То је изазвало сумњу на регуларност, а доказано је да су исте биле оправдане. Оваквим предлогом у Чл. 213. тачка 4. се практично стављају у повлаштени положај удружења, којима је држава омогућила у ранијем периоду, да формирају мрежу одбора, добију канцеларијске просторе и располажу огромним финансијским средствима за рад ( са никаквом или неадекватном контролом). Удружење које би према овом Члану ( Чл. 213.) нацрта закона стекло статус репрезентативности, прво мора да има позамашна средства којима би регистровало одборе у 2/3 општина Републике Србије, што је беспотребно и ненаменско трошење средстава. Осим тога, према Закону о удружењима, могуће је променити статут у врло кратком року и доћи до потребних услова за “репрезентативност” ( Чл.213. став 3.). Уколико остане овакво решење у нацрту закона, неминовно ће довести до још веће хиперпродукције борачко-инвалидских удружења, разних врста махинација и “трке” за репрезентативношћу”, што није циљ, напротив, неопходно је обједињавање и укрупњавање постојећих. Решење за ову проблематику је задржавање само Чл. 212. који дефинише сврху и улогу удружења, а новом, праведнијом и транспарентном Уредбом Владе или другим подзаконским актом, регулисати кровну организацију, у којој би већи број удружења прво формирао скупштину по делегатском принципу, а затим руководеће и остале органе у смислу такве Уредбе или другог акта.

Приликом израде нацрта закона предлагач није у потпуности сагледао комплетну проблематику ветеранске популације у Републици Србији и није користио искуства земаља из окружења, чији закони се успешно примењују 10 и више година и основни циљ- признавање статуса и права ратних ветерана (бораца) није остварен.

 

Примедбе на појединачна решења, чланове нацрта закона и предлог измена:

 

Члан 4. треба допунити, на начин да се тачка 7. помери у тачку 8., а тачка 7. треба да гласи: 7. вршио војне дужности или друге дужности у вези са учествовањем у оружаној акцији предузетој за време мира после 27. априла 1992. године изван простора СРЈ, на територију под заштитом УН, под командом надлежних органа.

Члан 31. - треба преформулисати и у њему дефинисати «Зону борбених дејстава»

Члан 31. Став 2 брише се и гласи:"борац из става 1. тачка 2. овог члана разврстава се према времену и територији војног ангажовања у следеће категорије:

1. борац I категорије из оружаних акција после 17. августа 1990. године и рата у СРЈ из 1999. године (борац из члана 4. тач. 4), 5.),6.),7.),8.) и члана 5. овог закона, који је у зони борбених дејстава провео најмање 45 дана, као и борац коме је признато својство ратног војног инвалида, без обзира на дужину његовог ангажовања.

2.борац II категорије из оружаних акција после 17. августа 1990. године и рата у СРЈ из 1999. године (борац из члана 4. тач. 4), 5.),6.),7.),8.) и члана 5. овог закона, који је у зони борбених дејстава провео мање од 45 дана.

3. борац III категорије из оружаних акција после 17. августа 1990. године и рата у СРЈ из 1999. године (борац из члана 4. тач. 4), 5.),6.),7.),8.) и члана 5. овог закона који је вршио војне или друге дужности у вези са учествовањем у оружаним акција изван зоне борбених дејстава, без обзира на дужину његовог ангажовања."

Задржати став 3.

додати Став 4. "Под зоном борбених дејстава, у смислу овог закона, сматра се простор у коме су извођена борбена дејства, на копну, воденој површини или ваздуху, одређен или ограничен по фронту линијом додира и по дубини до задње границе домета непријатељског тактичког наоружања са којим је непријатељ деловао у рату или у другим оружаним акцијама, у зони одговорности јединице којој је борац припадао."

Члан 20. и сви други где се права дају породици, у термину “супружник”, неопходно је додати и ванбрачни партнер с којим је лице живело најмање годину дана”, јер је садашња формулација у супротности са Породичним законом.

Члан 28. - задржати и завршити «...., увећан за 80%.» - Оваква формулација је оправдана из разлога значајног умањења основа у односу на важећи закон.

Члан 35. став 2. брише се и гласи «Проценат војног инвалидитета утврђен коначним решењем по одредби става 1. овог члана на основу погоршања болести, који је одређен при првом утврђивању војног инвалидитета, може се доцније повећати без обзира на даље погоршање оштећења организма.» - логично је да се са временом услед болести, старења организма степен инвалидитета повећа.

Члан 61. “Здравствена заштита”- не може, нити спада у посебно право, јер је регулисано другим законом.

Члан 63. задржати формулацију и избацити “по основу два или више пала борца”.

Члан 67. Право на месечно новчано примање ....Поред наведених категорија, потребно је уврстити и “борац I категорије”.

Члан 81.став 4. -потребно је променити, јер омогућава променом боравка стицање имовинске користи, на начин да сваки члан може да прима по једно месечно новчано примање. Избацити последњу реченицу.

Члан 98. “ Приоритет при упису у образовне установе” - потребно обавезати установе да ово право регулишу својим актима, уврстити као кориснике и борце I и II категорије.

Члан 99. “Приоритет при додели стипендија и смештаја у ђачке, односно и студенстске домове” - потребно обавезати установе да ово право регулишу својим актима; уврстити као кориснике и борце I и II категорије.

Члан 101. Формулација не обавезује локалне самоуправе, јер им се дозвољава да “у складу са својим могућностима” пропишу олакшице.

Члан 101. треба да гласи: " Јединица локалне самоуправе је у обавези да војним инвалидима, корисницима породичне инвалиднине, цивилним инвалидима рата, борцима I категорије по овом закону, као и корисницима месечног новчаног примања по овом закону пропише олакшице у остваривању комуналних услуга, са умањењем за 50%."

Члан 110. Бесплатна и повлаштена вожња,потребно је поред других, наведених категорија уврстити и борца I и II категорије.

Члан 119.- а) Једнократна помоћ у случају смрти корисника, потребно је поред других, наведених категорија уврстити и борца I и II категорије.

Члан 153. став 2. - прописани рок треба укинути за поједине врсте болести, конкретно ПТСП.

Члан 154.- прописани рок треба укинути за поједине врсте болести, конкретно ПТСП.

Члан 169.- Доказивање

У ставу 3. потребно је додати:" ..или писменом изјавом два квалификована сведока овереном у суду, припадника исте јединице којој је борац припадао, који су са њим боравили у истој зони и у исто време."

Ово је потребно због великог процента неажуриране докментације, изгубљених војних књижица, потврда и осталих законом дефинисаних доказних средстава, како код подносилаца захтева, тако и надлежних државних органа. Квалификовани сведоци би кривично и материјално (као и лице на које се изјава односи) одговарали за евентуално давање нетачних података у складу са КЗП.

Члан 198. став 6. је у колизији са Чланом 5. (страни држављани)

Члан 212. УДРУЖЕЊА

Члан 212. задржати у целини, а Члан 213., 214. и 215. брисати у комплету.

Доношењем предоченог нацрта закона Чланом 246. тачка 14. престаје да важи Уредба о праву на месечно новчано примање за време незапослености ратних војних инвалида од V до X групе из оружаних акција после 17. августа 1990. године (“Службени гласник РС”, број 81/05), чиме наведена категорија губи значајна примања.

 

Образложење упућеног предлога за измену

 

Горе наведени предлози за изменом постојећих чланова су темељни минимум права бораца.

Дефинисањем зоне борбених дејстава и две категорије бораца јасно и недвосмислено се разврставају учесници оружаних сукоба на лица чији је живот био непосредно угрожен и лица која су била мобилисана (па и присилно) или су на други начин имали учешће у оружаним сукобима без или у знатно мањој опасности по живот, могућност рањавања, заробљавања, итд.

Рок од 45 дана проведених у зони борбених дејстава је време на које су надлежни војнотериторијални органи упућивали мобилисано људство на ратиште у фази распада СФРЈ, па је самим тим и оптималан као законско решење. 1999. је извршена мобилизација мањег обима, у смислу слања људства у зону борбених дејстава (АП КиМ). Већина позиваних В/О је била стационирана на осталом територију СРЈ и логично је да им припадне статус борца II категорије.

Дефинисањем правног статуса учесника оружаних сукоба након 27.априла 1992. године ( Члан 4. став 7.) регулише се статус бораца који су учествовали у оружаним сукобима изван граница СРЈ, у међународно признатим «Зонама под заштитом УН» у одбрани народа и територија под командом надлежних органа. Предметни териториј је био изложен агресији што је међународно-правно дефинисано низом резолуција СБ УН из тог времена. Овим Чланом се штите права бораца, данас држављана Републике Србије, који то право не могу да остваре ни у једној држави насталој након распада СФРЈ. Чињеница да је велики проценат ратних војних инавалида стекао тај статус и користи законска права управо у термину од 1992.-1996. године на територији изван СРЈ, доводи остали број учесника рата из истих јединица, истог времена и места оружаних акција у дискриминаторски положај, што је у супротности са важећим Уставом Републике Србије ( Члан 21.).

Остале сугестије су у циљу боље формулације појединих чланова, спречавања колизије постојећих закона и праведнијег решења, првенствено за борачку популацију што је и прокламовано као циљ доношења новог закона.

258922
Данас
Јуче
Ова недеља
Прошла недеља
Овај месец
Прошли месец
Сви
59
137
3021
253195
8222
9633
258922
Ваш IP: 34.204.173.45
У Србији је 20.10.2019 01:13
Счетчик joomla