Дан примирја у Првом светском рату

капитулација немачке 1сврат11.11.2014.- Бројним манифестацијама у Србији данас се обележава Дан примирја у Првом светском рату, у спомен на све невино страдале између 1914. и 1918. године и окончање Великог рата. Одбори “Патриотског фронта” ће узети учешће у комеморативним и другим скуповима посвећеним овом значајјном датуму. Иначе, празник се обележава у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када је у Француској, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, у месту Компијен потписано примирје између сила Антанте и Немачке. Примирје, које је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају, 28. јуна 1919. године, обележава се у свим земљама које су потписале споразум.
Празник је у Србији први пут званично обележен 2012. године, на основу измена Закона о државним и другим празницима које је Скупштина Србије усвојила крајем 2011. године. У Србији је 11. новембар нерадан дан.

гроб незнаног јунакаДржавно и војно руководство Србије уз присуство бројних, акредитованих дипломатских представника, уз пуне војне и државне почасти положио је венце на Гроб незнаног јунака на Авали, као и на Спомен-костурницу бранилаца Београда у Првом светском рату, у оквиру комплекса Новог гробља. Централна државна церемонија код Спомен-костурнице бранилаца Београда представља чин одавања почасти свим припадницима оружаних снага и цивилима невино пострадалим током Првог светског рата.

Велику победу у Првом светском рату Србија је несразмерно скупо платила: Србија је, према подацима Конференције мира у Паризу 1919., изгубила 1.247.435 људи, односно 28% од целокупног броја становника које је имала по попису из 1914. год. Од овог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника. Приликом преласка преко Албаније умрло је 77.455 војника, у борбама на Солунском фронту 1916-18. године 36.477, побијено или умрло у заробљеништву 81.214, а 34.781 војника умрло од рана или болести на територији Србије 1915. године. Што се тиче цивилног 091111 dan primirja 03становништва, губици су износили 845.000. Од 200.000 грађана који су пошли за војском преко Албаније погинуло је или умрло преко 140.000 људи. Епидемија пегавог тифуса 1914/15 однела је 360.000 људи.

Према процени делегације Краљевине СХС на мировној конференцији у Версају, односно на преговорима у летовалишту Спа, ратна штета Србије износила је од 7 до 10 милијарди златних франака (по ценама из 1914), а то је била половина њене тадашње укупне националне имовине. У исто време, Србија је у рату изгубила више од 28% становника, односно 62% мушког радног становништва (53% погинуло и 9% трајних инвалида) између 18 и 55 година. Од тих губитака, ¾ отпада на ужу Србију и Косово и Метохију.

Пљачкање и малтретирање Срба вршено је на свим територијама на којима су били насељени. Само у Банату и Бачкој опљачкано је око 6.000 српских породица које су због терора биле принуђене да избегну. Аустријанци и Немци у Србији реквирирали су нађене залихе бакра, месинга, никла, цинка, вуне, коже, затим жита, брашна, вина, ракије, соли, стоке, петролеја, итд. Окупациона власт завела је драконске репресивне мере и вршила депортације и узимање талаца. Само у мају 1917. у логорима Аустроугарске налазило се око 40 000 људи.

238235
Данас
Јуче
Ова недеља
Прошла недеља
Овај месец
Прошли месец
Сви
227
185
412
236477
3633
6771
238235
Ваш IP: 100.24.209.47
У Србији је 20.08.2019 11:44
Счетчик joomla