14 година од агресије НАТО на СРЈ

 

На данашњи дан, пре 14 година у 19:45 часова отпочело је бомбардовање наше земље од стране 19 удружених држава , чланица НАТО алијансе. Операција под кодним називом „Савезничка сила“ представљала је најдрастичнији пример једностраног кршења међународног права и спровођења политике безумне силе - великих над малима. Изведена је без сагласности Савета безбедности УН, па чак и уз негодовање самих земаља НАТО савеза, уз кршење бројних међународних конвенција и Устава сопствених земаља

Непосредан повод за акцију била су „режирана“ дешавања у селу Рачак на Косову и Метохији и одбијање југословенске делегације да потпише споразум из Рамбујеа, којим би се НАТО снагама дозволило несметано стационирање не само у јужној српској Покрајини већ и на територију читаве земље. Агресор ( јер је сам напад представљао класичан чин агресије) је у односу снага био према неким параметрима и до 800 пута јачи и моћнији, а креатори овакве политике су рачунали да ће наша земља поклекнути, капитулирати и тражити милост за само неколико дана. Ипак, највећа ратна операција у Европи након 2. Светског рата потрајала је читавих 78 дана. Војска и народ тадашње заједничке државе Савезне Републике Југославије и поред ових чињеница, усамљен у одбрани, али свестан да брани не само териториј, већ достојанство и право на живот издржао је сву пошаст агресије, уништавање свега што је силницима било на путу, а највише цивилних циљева које су цинично називали „колатералном штетом“. Нападачи су се ограничили на ваздушне ударе и дејства најмодернијим убојним системима са безбедних висина и даљина, а неколико покушаја пешадијских напада завршили су неуспехом и уз велике жртве. У свом бесомучном бесу употребили су сва средства тзв. „прецизног оружја“ забрањена међународним конвенцијама, уранијумске бомбе, касетне пројектиле, хемијско и биолошко оружје, уз до тада невиђену медијску кампању и психолошка дејства.

У неселективним нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Погинуло је више од 3.500 људи, а рањено преко 10.000. Заувек су угашени животи 82. невине деце. Погођено је или уништено: 7.643 куће, 300 школа, 53 болнице, 50 цркава, 37 мостова и многи други цивилни и војни инфраструктурни објекти. Поред поменутога, непријатељ није бирао ни циљеве који су незамисливи у модерном добу ратовања. Дана 8. маја на амбасаду Народне Републике Кине у Београду извршен је ракетни напад у коме су убијена и три кинеска службеника амбасаде. НАТО савез је ову наводну грешку оправдао ”застарелим мапама”. Процене штете коју је имала СРЈ крећу се од 30 до 100 милијарди долара. Током рата са Космета је поред српског становништва, избегло и неколико стотина хиљада Албанаца, што доказује да сама интервенција, као блажи израз, није имала никакав хуманитарни нити заштитнички, већ класичан агресивни карактер и тежњу да глобалисти остваре свој освајачки циљ без обзира на последице по локално становништво. Непријатељ своје губитке никада није јавно и прецизно презентовао јавности, али је извесно да су многоструко већи од публикованих. Музеј ваздухопловства у Београду садржи експонате као материјалне доказе десетине оборених летелица агресора, међу њима и дотадашњи понос авијације САД - невидљиви „Ф - 117“ .

После више дипломатских притисака, бомбардовање Србије окончано је потписивањем Војно – техничког споразума у Куманову 09. јуна 1999., последње бомбе пале су дан касније, а три дана након споразума почело је повлачење оружаних снага СРЈ са територија Космета. Са војском и полицијом у Србију је избегло више од 230.000 косметских Срба и других неалбанаца. Истог дана је Савет безбедности УН усвојио Резолуцију 1244, којом потврђује суверенитет Србије на Косову и Метохији, а у Покрајину је упућено око 37.000 војника из међународног контигента Унмика и Кфора, са задатком да чувају мир, безбедност и повратак избеглица, како је предвиђено „док се не дефинише најшири степен њене аутономије“. На жалост, привремена управа УН и снаге Кфора нису успеле да остваре ову мисију, јер је у њиховом присуству са КиМ протерано око 350.000 Срба и других неалбанаца, а преосталих 120.000 и данас живи под притисцима и претњама, без основних права и слобода.

За злочине у операцији напада НАТО у 78.-дневном рату, до данас није одговарао ни један инспиратор нити извршилац ове агресије. Војни и политички врх тадашње СРЈ је под притиском и неутемељеним оптужбама изручен Хашком трибуналу и осуђен према, већ свима познатим мерилима тог суда.

taciУ међувремену косовски Албанци су једнострано прогласили независност тзв. “државе Косово“, инсталирана је и тзв. мисија Еулекса, а само захваљујући Резолуцији СБ УН 1244 и залагању наших вечерашњих гостију, представника пријатељске Русије и Кине и неколико других земаља, Космет је још увек међународноправно део Србије.

СРЈ, данашња Србија свакако није добила рат против тада најмоћнијег војног савеза света, али је одлучним отпором народа и војске показала да слобода, част и достојанство нема цену, као што је није имало и кроз протекле векове непрестане борбе за опстанак и право на живот.
Последице агресије још дуго ће се осећати не само у региону Балкана и Европи, већ и у целокупном систему правних, политичких и економских односа у свету. Да ли је Запад овом агресијом прерано потврдио своје империјалне планове и методе њиховог остваривања, да ли је већина човечанства схватила опасност тзв. „хуманитарних“ интервенција и униполарног система? Да ли је Европа у међувремену схватила да је учествовала у рату против себе саме и да јој се лажни морал враћа као бумеранг у виду дубоке кризе, технолошког и економског заостајања, последица по здравље читавог региона – тек ће време показати.

Надајмо се да ће свет схватити да безакоње највишег, међународног нивоа и политика огољене силе не доноси ни једном, па ни народу оних који спроводе такве акције ништа добро. Надајмо се да је рат оваквих размера последњи који нас је задесио, али у име баш тог циља- не заборавимо!

"Патриотски фронт" ће организовати низ академија , присуствовати парастосима за погинуле, учествовати на другим сличним манифестацијама, као и полжити венце на спомен обележја жртвама агресије на нивоу свих одбора у земљи и дијаспори.

 

238070
Данас
Јуче
Ова недеља
Прошла недеља
Овај месец
Прошли месец
Сви
62
185
247
236477
3468
6771
238070
Ваш IP: 34.204.179.0
У Србији је 20.08.2019 01:09
Счетчик joomla